Превод Нови свет је на енглеском језику објављен 1950, али само грчки део Светог писма, док је целокупан превод са изворних језика објављен 1961. Од тада је превод Нови свет објављен на преко 210 језика, тако да милиони људи могу уживати у том преводу, који је уједно и тачан и лако разумљив.

Међутим, с проласком времена језик се мења. Зато је садашњи Одбор за библијски превод Нови свет разумео да је потребно да иде у корак с тим променама како би библијски текст дотакао срце савременог читаоца. Због тога су у овој ревизији направљене бројне промене у стилу и избору речи, од којих ћемо неке навести.

• Савремен, разумљив језик. На пример, израз који је раније био преведен као „дуготрпљивост“ односи се на спремно подношење неке тешке или непријатне ситуације. Међутим, реч „дуготрпљивост“ није у свакодневној употреби, па је замењена изразом „стрпљење“, који на разумљивији начин преноси смисао. Још један плод Божјег духа сада је другачије преведен, па се уместо „љубазности“ користи реч „обзирност“, будући да она тачније преноси нијансе значења изворне речи (Галатима 5:22). Изрази попут „његова крв пашће на његову главу“, који звуче архаично, замењени су разумљивијим изразима попут „сам ће бити крив за своју смрт“, а дословно значење је задржано у фусноти (Исус Навин 2:19; 2. Самуилова 1:16; 1. Краљевима 2:32). На местима где су се раније налазили изрази попут „починути код својих очева“, сад једноставно стоји „умрети“ (Постанак 47:30; 1. Краљевима 1:21). Надаље, израз „спор на гнев“ сада је пренет речју „стрпљив“ (Излазак 34:6; Јона 4:2). Реч „писмозналац“ сада је замењена природнијим и разумљивијим изразом „познавалац Закона“ (Матеј 7:29; 1. Коринћанима 1:20). Нејасан израз „жртва леваница“ сада је замењен разумљивијим изразом „принос од вина“ (Постанак 35:14; Језекиљ 20:28).

  У претходном издању, користио се израз „ходити с Богом“, који носи мисао о томе да је нека особа Божји пријатељ и да живи у складу с његовом вољом. Глагол „ходити“ се користио и у другим изразима који се односе на нечији начин поступања. Пошто се реч „ходити“ у том облику више не користи у савременом говору, у ревидираном издању је замењена глаголима као што су „живети“ и „поступати“, док је израз „ходити с Богом“ замењен изразом „живети по Божјој вољи“ (Постанак 6:9; Јеремија 7:23; Колошанима 3:7).

   Израз „дом“, који је у ранијем издању на већини места преношен дословно, сада је преведен у складу са контекстом. Иако се „дом“ и даље може наћи у главном тексту, много чешће је пренет јаснијим изразима. Примера ради, у зависности од контекста преведен је као „двор“, „породица“, „лоза“, „потомци“, „храм“ и слично (Постанак 12:15; Излазак 6:14; 2. Самуилова 7:16; Исаија 7:13; Јеремија 43:12).

• Јасније пренети библијски изрази. Хебрејски израз „шеол“ и грчки израз „хад“ се у Светом писму односе на симболично место где почивају умрли. Ти изрази већини читалаца нису познати, а у неким српским преводима су преведени као „пакао“. Међутим, многи верују да је „пакао“ неко невидљиво место где одлазе душе умрлих. Надаље, израз „хад“ има двоструко значење, будући да је познат и у грчкој митологији. У овом издању, изрази „шеол“ и „хад“ преведени су изразом „гроб“, на шта су заправо библијски писци и указивали. Изрази „шеол“ и „хад“ се налазе у фуснотама и у Речнику појмова (Псалам 16:10; Дела апостолска 2:27).

  У претходном издању, хебрејска реч нефеш и грчка реч психи у већини случајева преведене су као „душа“. Пошто постоје многа погрешна учења и идеје о души, такав приступ је читаоцу помогао да разуме како су библијски писци, надахнути светим духом, користили ове изворне речи. У зависности од контекста, те речи су се могле односити на (1) неку особу, (2) живот особе, (3) жива бића, (4) нечије жеље и, у неким случајевима, (5) на умрле. Међутим, пошто у српском није уобичајено да се реч „душа“ користи у таквим контекстима, сада су те изворне речи на још више места преведене по смислу, понекад уз фусноту „Или: ’душа‘“. (Неки примери су Постанак 1:20; 2:7; Левитска 19:28; Псалам 16:10; Пословице 23:2; Матеј 6:25.) Међутим, у неким поетским или веома познатим стиховима, реч „душа“ се и даље налази у главном тексту, уз фусноту која указује на Речник појмова или садржи још неки могући превод (Поновљени закони 6:5; Псалам 131:2; Пословице 2:10; Матеј 22:37).

  Слично томе, израз „бубрег“ је задржан у главном тексту када се користи у дословном значењу. Али кад се тај израз користи у симболичном значењу, као што је случај у Псалму 7:9; 26:2 и Откривењу 2:23, у главном тексту стоји „најдубља осећања“ или „најскривеније мисли“, а дословно значење се налази у фусноти.

  У хебрејском и грчком језику, као и у српском, реч „срце“ поред дословног има и симболично значење, па је на многим местима задржана у главном тексту. Међутим, у неким контекстима дослован превод не звучи природно и разумљиво, па је израз  преведен по смислу. Примера ради, израз „тврдог срца“ на неким местима је пренет као „бити тврдоглав“, а дословно значење је задржано у фусноти (1. Самуилова 6:6). Још неки изрази, као што су „сало“, „тело“ и „рог“, такође су преведени по смислу (Поновљени закони 32:14; Проповедник 5:6; Јов 16:15). За неке од њих се налази и објашњење у Речнику појмова.

• Текст који се лакше чита. У претходном издању, у већини библијских књига је коришћен аорист, глаголски облик који означава неку радњу у прошлости. Неки српски преводи имају тај глаголски облик због његовог специфичног верског призвука. Тако је у претходном издању превода Нови свет у Постанку 1:1 стајало: „У почетку створи Бог небеса и земљу“, а у ревидираном издању стоји: „У почетку, Бог је створио небо и земљу.“ Тај глаголски облик се не налази ни на другим местима у ревидираном издању, будући да се више не користи толико често у савременом језику (Постанак 18:2; 1. Краљевима 19:20). Такође се сада знатно мање користи инверзија, то јест обртање уобичајеног реда речи или делова реченице, јер то није више уобичајено у савременој литератури. На пример, у Матеју 6:12 је раније стајало: „Опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим“, а у ревидираном издању стоји: „Опрости нам наше дугове, као што и ми опраштамо својим дужницима.“ Ипак, инверзија се и даље користи у неким симболичним изразима (Исаија 37:22). Надаље, неке дуже реченице су сада подељене на две или више краћих да би читалац лакше пратио ток мисли и разумео смисао. То је нарочито очигледно у неким посланицама апостола Павла. Још једна одлика овог ревидираног издања јесте да су на многим местима бројеви исписани цифрама, а не словима. Захваљујући томе, текст је прегледнији, лакше се чита и памти. Све ове промене не утичу на изворну поруку Библије, већ помажу читаоцима да библијске догађаје не доживљавају само као историјски текст него да их лакше замисле и да се боље уживе у оно што читају.

• Исправно пренет род именица. Хебрејске и грчке именице, као и именице у српском језику, имају свој род. Међутим, понекад се дешава да се замагли значење неке речи због покушаја да се именица пренесе у истом роду који има на изворном језику. И на хебрејском и на грчком језику, именице у множини су мушког рода чак и када указују на групу у којој су и мушкарци и жене. На пример, иако се израз „Израелови синови“ може односити на 12 Јаковљевих синова, много чешће указује на цео израелски народ, што укључује и мушкарце и жене (Постанак 46:5; Излазак 35:29). Зато се у ревидираном издању овај израз најчешће преводи као „Израелци“ да би се указало на цео народ. Слично  томе, израз „синови“ је у већини стихова преведен као „деца“ када се односи и на дечаке и на девојчице (Псалам 78:5).

  Све промене у библијском тексту резултат су многих молитви и пажљивог истраживања, и начињене су с пуно поштовања према свему што је урадио првобитни Одбор за библијски превод Нови свет.

Ово издање садржи фусноте, које се углавном могу сврстати у неколико група:

• „Или“ Други начин на који би се неки израз могао пренети са хебрејског, арамејског или грчког језика и који у суштини преноси исту мисао (Постанак 1:2, фуснота уз „дух“; Исус Навин 1:8, „Пажљиво је читај“).

• „Или можда“ Други начин на који би се неки израз могао пренети и који преноси другачију мисао, за коју такође има основа (Постанак 21:6, „смејаће се са мном“; Захарија 14:21, „Хананца“).

• „Дословно“ Превод реч за реч са хебрејског, арамејског или грчког језика или основно значење неког израза на изворном језику (Излазак 32:9, „непокоран“; Судије 16:17, „од рођења“).

• Значење израза и додатне информације Значење имена (Постанак 3:17, „Адам“; Излазак 15:23, „Мара“); информације о мерним јединицама (Постанак 6:15; „лакат“); објашњење на кога се односи заменица (Постанак 24:32, „он“); указивање на додатне информације у Речнику појмова (Постанак 37:35, „гроб“; Матеј 5:22, „гехена“).

На првим страницама овог издања налази се „Увод у Божју Реч“, у ком се налази преглед основних библијских учења. Одмах након библијског текста, налази се „Табела књига Светог писма“, „Индекс библијских речи“ и „Речник појмова“. Речник појмова помаже читаоцу да разуме како се одређени изрази користе у Светом писму. Додатак А садржи текстове са следећим називима: „Начела превођења Светог писма“, „ Одлике ревидираног издања“, „Како је Свето писмо сачувано до данас“, „Божје име у хебрејском делу Светог писма“, „Божје име у грчком делу Светог писма“, „Табела: Пророци и краљеви у Јуди и Израелу“ и „Најважнији догађаји из Исусовог живота на земљи“. Додатак Б садржи карте, табеле и друге информације које ће користити свима који марљиво проучавају Свето писмо.

Испред сваке библијске књиге налази се сажетак свих поглавља, што читаоцу помаже да има кратак преглед целе књиге. На средини сваке стране налази се колона са унакрсним референцама које упућују на друге стихове. Задржане су најважније унакрсне референце из претходног издања.