Неко би могао доћи до закључка да би дослован превод, реч за реч, омогућио читаоцу да има бољи увид у то шта је стајало у изворном тексту. Међутим, то није увек тако. Размотримо неколико разлога:

• Не постоје два језика која имају потпуно исту граматику, фонд речи и реченичну структуру. Професор хебрејског Самјуел Драјвер написао је да се језици „не разликују само по граматици и речима, него и по [...] начину на који се мисли повезују и формирају реченице.“ Начин размишљања у различитим језицима је потпуно другачији. „Због тога се и структура реченице разликује од језика до језика“, закључује професор Драјвер.

• Ниједан савремени језик са својим фондом речи и граматиком не поклапа се у потпуности са фондом речи и граматиком хебрејског, арамејског и грчког који су се говорили у библијска времена. Према томе, дослован превод библијског текста био би нејасан, а понекад би чак могао погрешно пренети смисао.

• Одређена реч или израз може имати различито значење у зависности од контекста у ком се користи.

Преводилац понекад може неке делове текста превести дословно, реч за реч, али притом треба да буде веома пажљив.

Следећи примери показују како се превод реч за реч може погрешно разумети:

•   У изворном тексту Библије, изразима „спавати“ и „заспати“ указује се и на дослован сан и на смртни сан (Матеј 28:13; Дела апостолска 7:60, фусн.). Када се ти изрази односе на смрт, преводиоци Библије могу да их преведу као „заспати смртним сном“ или једноставно „умрети“, како би помогли читаоцу да исправно разуме смисао (Псалам 76:5, 6; 1. Коринћанима 15:51; 1. Солуњанима 4:13).

• У Ефешанима 4:14 апостол Павле је користио израз чији би дослован превод гласио „у коцкању људском“. Овај древни идиом указује на варање током коцкања. У већини језика дослован превод овог израза не би имао много смисла. Смисао изворног текста много јасније се преноси ако се овај израз преведе на следећи начин: „јер слушају људе који се служе преваром“.

• У Римљанима 12:11 налази се грчки израз који дословно значи „до кључања духа“. Тим речима се на наш језик не би исправно пренео смисао изворног текста. Зато тај део поменутог стиха у овом преводу гласи: „Нека вас дух подстиче на ревност.“

• Исус је у својој познатој Проповеди на гори користио израз који у многим преводима Светог писма гласи: „Благо сиромашнима духом“ (Матеј 5:3, Даничић–Караџић). На многим језицима дослован превод овог израза био би нејасан. На некима би чак пренео мисао о психички нестабилним особама или о онима којима недостаје животна енергија и одлучност. Међутим, Исус је заправо говорио о томе да човекова срећа не зависи од тога да ли је задовољио своје физичке потребе него од тога да ли је свестан да му је потребно Божје вођство (Лука 6:20). Према томе, изрази као што су „они који су свесни својих духовних потреба“ или „они који су свесни да им је потребан Бог“ много прецизније преносе смисао изворног текста (Матеј 5:3, фусн.).

• У многим контекстима, хебрејска реч која се преводи као „љубомора“ поклапа се са значењем те српске речи, а то је љутња због сумње у верност блиске особе или завист због нечега што други поседују (Пословице 6:34; Исаија 11:13). Међутим, та хебрејска реч може имати и позитивно значење. Примера ради, њоме се понекад указује на ревност којом Јехова штити  своје слуге или на то што он захтева потпуну оданост (Излазак 34:14; 2. Краљевима 19:31; Језекиљ 5:13; Захарија 8:2). Осим тога, може се односити и на ревност верних Божјих слугу које му свим срцем служе и не дозвољавају да ико заузме његово место, то јест да му се ико супротставља (Псалам 69:9; 119:139; Бројеви 25:11, фусн.).

• Хебрејска реч која се најчешће односи на људску руку има широк спектар значења. У зависности од контекста, ова реч се може превести као „власт“, „дарежљивост“ или „моћ“ (2. Самуилова 8:3; 1. Краљевима 10:13; Излазак 14:31). Заправо, ова реч је у српском издању превода Нови свет преведена на више од 40 начина.

С обзиром на све поменуте факторе, јасно је да превођење Светог писма подразумева много више од тога да се изворне речи сваки пут преведу истим речима. Преводиоци морају пажљиво бирати речи које тачно и разумљиво преносе смисао изворног текста. Осим тога, они морају формулисати реченице у складу с граматичким правилима језика на који преводе да би резултат био текст који је задовољство читати.

У исто време, преводиоци морају пазити да не оду у другу крајност и дају себи превелику слободу. Преводилац који преводи Библију у складу с тим како он тумачи њену целокупну поруку могао би да измени смисао изворног текста. На пример, могао би убацити своје тумачење изворног текста или изоставити важне детаље који се налазе у њему. Премда је парафразирани превод Библије лакше читати, такав слободан превод би могао замаглити поруку изворног текста и лишити читаоца важних информација.

На превод лако могу утицати и уверења преводиоца у погледу доктринарних питања. Примера ради, у Матеју 7:13 стоји: „Широка су врата и простран је пут који воде у уништење.“ Вероватно под утицајем својих веровања, преводиоци на неким језицима користили су овде реч „пакао“, премда грчка реч која се налази у изворном тексту заправо значи „уништење“.

Преводилац Библије мора такође имати на уму да је Библија писана на језику којим су говорили обични људи као што су земљорадници, пастири и рибари (Немија 8:8, 12; Дела апостолска 4:13). Према томе, добар превод Библије препознаје се по томе  што омогућава да истинољубиви људи разумеју њену поруку, без обзира на њихов степен образовања. У преводу је боље користити јасне, познате и разумљиве речи него изразе које просечан читалац ретко користи.

Многи преводиоци су неоправдано узели превелику слободу да из савремених превода изоставе Божје име, Јехова, иако се то име налази у древним библијским рукописима. (Видети Додатак А4.) У многим преводима, Божје име је замењено титулом „Господ“, а неки преводи чак замагљују чињеницу да Бог има име. На пример, у неким преводима Јован 17:26, стих који је део Исусове молитве, гласи: „Њима сам саопштио ко си ти“, а Јован 17:6: „Учинио сам да те они упознају.“ Међутим, прецизнији превод Исусових речи гласио би: „Ја сам им објавио твоје име“ и „Објавио сам твоје име људима.“

У предговору првог издања превода Нови свет на енглеском писало је: „Нисмо парафразирали текст Светог писма. Трудили смо се да превод буде што дословнији, кад год је то допуштао савремени енглески језик и кад год разумљивост текста не би била нарушена због неприродних формулација.“ Одбор за библијски превод Нови свет настојао је да има уравнотежен приступ – с једне стране, користио је речи и изразе који верно преносе изворни текст, али је притом водио рачуна о томе да превод не звучи чудно нити да преноси погрешан смисао. Свето писмо које је преведено на такав начин лако је читати, а читаоци могу имати потпуно поверење да је порука коју је Бог надахнуо верно пренесена (1. Солуњанима 2:13).