Језекиљ 3:1-27

  • Бог даје Језекиљу да поједе свитак (1-15)

  • Језекиљ постављен за стражара (16-27)

    • Ко не опомене злог, одговоран је за његову смрт (18-21)

3  Он ми је рекао: „Сине човечји, поједи ово што је пред тобом. Поједи овај свитак, па иди и говори Израелцима.“+  Ја сам отворио уста, а он ми је дао да поједем тај свитак.  Тада ми је рекао: „Сине човечји, поједи овај свитак који ти дајем и засити се њиме.“ Ја сам га појео и у устима ми је био сладак као мед.+  Затим ми је рекао: „Сине човечји, иди међу Израелце и пренеси им моје речи.  Не шаљем те народу који говори неразумљивим и непознатим језиком, већ Израелцима.  Не шаљем те многим народима који говоре неразумљивим и непознатим језицима, чије речи не разумеш. А кад бих те и послао њима, они би те слушали.+  Али Израелци неће хтети да те слушају, јер не желе мене да слушају.+ Сви у израелском народу су тврдоглави и окорелог срца.+  Учинићу да будеш непопустљив и чврст као и они.*+  Учинићу да ти чело буде тврдо попут дијаманта, тврђе од кремена.+ Не бој их се и не плаши се њиховог лица,+ јер су они бунтован народ.“ 10  Затим ми је рекао: „Сине човечји, добро слушај све речи које ћу ти рећи и прими их к срцу. 11  Иди међу своје сународнике у изгнанству*,+ па им реци: ’Овако каже Свевишњи Господ Јехова‘, без обзира на то да ли ће слушати или не.“+ 12  Тада ме је дух понео+ и чуо сам иза себе велику хуку и глас који је рекао: „Нека се хвали Јеховина слава на месту где он пребива!“ 13  И чуо се шум јер су се крила оних бића међусобно додиривала.+ Чуо се и звук точкова одмах до њих,+ као и велика хука. 14  Тада ме је дух подигао и однео, па сам ишао огорчен и гневан*, а на мене је снажно деловала Јеховина сила*. 15  Тако сам дошао у Тел-Авив код изгнаника који су живели на реци Хевар+ и остао сам тамо. Још увек запрепашћен,+ боравио сам међу њима седам дана. 16  После седам дана дошла ми је Јеховина реч: 17  „Сине човечји, поставио сам те за стражара израелском народу+ и кад чујеш моје речи, мораш их опоменути у моје име.+ 18  Кад ономе ко је зао кажем: ’Умрећеш‘, а ти га не опоменеш и не кажеш му ништа како би га подстакао да престане да чини зло и да тако сачува живот,+ он ће умрети због својих преступа, јер чини зло,+ али тебе ћу сматрати одговорним за његову смрт*.+ 19  Али ако ти опоменеш оног ко је зао, а он не престане да буде зао и да чини зло, он ће умрети због својих преступа, а ти ћеш спасти свој живот.+ 20  Исто тако, ако праведник престане да чини оно што је праведно и почне да греши*, ја ћу пред њега ставити камен о који ће се спотаћи, па ће умрети.+ Ако га не опоменеш, он ће умрети због својих греха и неће се памтити његова праведна дела, али тебе ћу сматрати одговорним за његову смрт*.+ 21  Али ако опоменеш праведника да не греши и он престане да греши, остаће жив јер је прихватио опомену,+ а ти ћеш спасти свој живот.“ 22  Ту је Јеховина сила почела да делује на мене* и он ми је рекао: „Устани и пођи у долину, тамо ћу разговарати с тобом.“ 23  Ја сам устао и пошао у долину. Тамо сам видео Јеховину славу,+ сличну слави коју сам видео на реци Хевар,+ и пао сам лицем до земље. 24  Тада је дух ушао у мене па сам устао,+ а Бог ми је рекао: „Иди и затвори се у своју кућу. 25  Сине човечји, везаће те конопцима, тако да не можеш да изађеш међу њих. 26  Учинићу да ти се језик залепи за непце и постаћеш нем, тако да нећеш моћи да их укораваш, јер су бунтован народ. 27  Али кад ти се ја будем обратио, моћи ћеш поново да говориш* и онда ћеш им рећи:+ ’Овако каже Свевишњи Господ Јехова.‘ Ко хоће да слуша, нека слуша,+ а ко неће да слуша, нека не слуша, јер су бунтован народ.+

Фусноте

Дословно: „Дајем ти лице тврдо као њихово, и чело тврдо као и њихово“.
Дословно: „изгнанике синова свог народа“.
Дословно: „гневан у духу“.
Дословно: „на мени је снажно почивала Јеховина рука“.
Или: „од тебе ћу тражити његову крв“.
Или: „од тебе ћу тражити његову крв“.
Или: „да чини неправду“.
Дословно: „Јеховина рука се спустила на мене“.
Дословно: „отворићу ти уста“.