Јован 11:1-57
11 Један човек који се звао Лазар био је болестан. Он је живео у Витанији, селу у ком су живеле Марија и њена сестра Марта.+
2 Била је то она Марија која је касније излила мирисно уље на Господа и обрисала му ноге својом косом.+ Лазар, који је био болестан, био је њен брат.
3 Зато су његове сестре јавиле Исусу: „Господе, твој вољени пријатељ је болестан.“
4 Кад је Исус то чуо, рекао је: „Ова болест се неће завршити смрћу, него ће бити на Божју славу+ и прославиће Божјег Сина.“
5 Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара.
6 Али кад је чуо да је Лазар болестан, остао је још два дана у месту у ком је био.
7 Затим је рекао ученицима: „Пођимо опет у Јудеју.“
8 А ученици су га упитали: „Учитељу,+ Јудејци су недавно хтели да те каменују,+ а ти поново хоћеш да идеш тамо?“
9 Исус је одговорио: „Зар дневна светлост не траје 12 сати?+ Ако неко хода по дану, не спотиче се, јер види светлост овог света.
10 Али ако неко хода ноћу, спотиче се, јер у њему нема светлости.“
11 Након што је то рекао, додао је: „Наш пријатељ Лазар је заспао,+ а ја идем да га пробудим.“
12 На то су му ученици рекли: „Господе, ако спава, то значи да ће му бити боље.“
13 Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да им је рекао да Лазар спава и одмара се.
14 Тада им је Исус отворено рекао: „Лазар је умро.+
15 Због вас ми је драго што нисам био тамо, да би ваша вера ојачала. Пођимо сад к њему.“
16 Тада је Тома, звани Близанац, рекао осталим ученицима: „Пођимо и ми, да умремо с њим.“+
17 Кад је Исус стигао, рекли су му да је Лазар већ четири дана у гробу.
18 Витанија је била удаљена од Јерусалима само око 15 стадија*.
19 Зато је много Јудејаца већ дошло код Марте и Марије да их теше због смрти њиховог брата.
20 Кад је Марта чула да Исус долази, пошла му је у сусрет, а Марија+ је остала у кући.
21 Марта је рекла Исусу: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро.
22 Али ја сам чак и сад сигурна да ће ти Бог дати све што затражиш од њега.“
23 Исус јој је одговорио: „Твој брат ће ускрснути.“
24 Марта му је рекла: „Знам да ће ускрснути приликом ускрсења+ у последњи дан.“
25 Тада јој је Исус рекао: „Ја сам ускрсење и живот.+ Ко верује у мене, ако и умре, оживеће.
26 И свако ко живи и верује у мене, никада неће умрети.+ Верујеш ли у то?“
27 Она му је одговорила: „Да, Господе! Ја верујем да си ти Христ, Божји Син, за кога је проречено да ће доћи на свет.“
28 После тога је отишла и позвала своју сестру Марију, па јој је кришом рекла: „Учитељ+ је овде и зове те.“
29 Кад је Марија то чула, брзо је устала и пошла код њега.
30 Исус још није ушао у село, него је и даље био тамо где га је Марта срела.
31 Кад су Јудејци који су тешили Марију видели да је брзо устала и изашла из куће, пошли су за њом, мислећи да је отишла до гроба+ да тамо плаче.
32 Марија је отишла до места где је био Исус. Кад га је угледала, пала је пред његове ноге и рекла му: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро.“
33 Кад је Исус видео како она плаче и како плачу Јудејци који су дошли с њом, то га је дубоко потресло* и обузела га је туга.
34 Упитао је: „Где сте га положили?“ Одговорили су му: „Господе, дођи да видиш.“
35 И Исус је заплакао.+
36 Тада су Јудејци рекли: „Погледајте колико га је волео!“
37 А неки од њих су се питали: „Зар он, који је учинио да слепи човек прогледа,+ није могао да спречи Лазареву смрт?“
38 Тада се Исус опет дубоко потресао и отишао је до гроба. То је у ствари била пећина, чији је улаз био затворен каменом.
39 Исус је заповедио: „Склоните камен!“ А Марта, сестра умрлога, рекла му је: „Господе, сада већ сигурно заудара, јер је прошло четири дана откако је умро.“
40 Исус јој је одговорио: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети Божју славу ако будеш веровала?“+
41 Тада су склонили камен. А Исус је погледао према небу+ и рекао: „Оче, хвала ти што си ме услишио.
42 Ја сам знао да ме увек услишаваш, али рекао сам то због народа који овде стоји, да би веровали да си ме ти послао.“+
43 Након што је то рекао, повикао је на сав глас: „Лазаре, изађи!“+
44 И умрли је изашао. Ноге и руке су му биле обавијене завојима, а лице му је било обавијено платном. Тада им је Исус рекао: „Скините то с њега да може да хода.“
45 Многи Јудејци који су дошли код Марије и видели шта је учинио поверовали су у њега.+
46 Али неки од њих су отишли код фарисеја и испричали им шта је Исус учинио.
47 Зато су свештенички поглавари и фарисеји сазвали Синедрион и рекли: „Шта да радимо? Овај човек чини многа чуда.+
48 Ако га пустимо да настави тако, сви ће поверовати у њега. Онда ће доћи Римљани и узеће нам и наш храм* и наш народ.“
49 Али један од њих, Кајафа,+ који је те године био првосвештеник, рекао им је: „Ништа ви не знате
50 и не схватате да је боље за вас да један човек умре за народ, него да цео народ пропадне.“
51 Али то није рекао сам од себе. Пошто је те године био првосвештеник, прорекао је да ће Исус умрети за народ,
52 и не само за народ* него и зато да уједини сву Божју децу која су расута посвуда.
53 Тако су се тог дана договорили да га убију.
54 Зато се Исус више није кретао јавно међу Јудејцима, него је одатле отишао у подручје близу пустиње, у град који се зове Јефрем,+ и тамо је остао са ученицима.
55 Приближавала се јудејска Пасха+ и многи људи су из својих места отишли у Јерусалим да се обредно очисте пре Пасхе.
56 Тражили су Исуса и док су били у храму говорили су једни другима: „Шта мислите? Да ли ће уопште доћи на празник?“
57 А свештенички поглавари и фарисеји наредили су да свако ко сазна где је Исус мора то да им јави, да би га ухватили.
Фусноте
^ Око три километра. Стадиј је износио 185 метара. Видети Додатак Б14.
^ Дословно: „уздахнуо је у духу“.
^ Дословно: „наше место“.
^ То јест за јудејски народ.
