Јован 13:1-38
13 Пред сам празник Пасхе, Исус је знао да је дошао његов час+ да напусти овај свет и да оде свом Оцу.+ Пошто је волео своје који су били у свету, волео их је до краја.+
2 Исус и његови ученици су заједно вечерали, а Ђаво је Јуди, сину Симона Искариотског,+ већ ставио у срце намеру да изда Исуса.+
3 Исус је знао да му је Отац све дао у руке, да је дошао од Бога и да се враћа Богу.+
4 Тада је устао од стола и одложио свој огртач, узео пешкир и опасао се њиме.+
5 Затим је налио воду у посуду и почео да пере ноге ученицима и да их брише пешкиром којим је био опасан.
6 Кад је дошао до Симона Петра, он га је питао: „Господе, зар ти мени да переш ноге?“
7 Исус му је одговорио: „Ти сада не разумеш ово што ја радим, али касније ћеш разумети.“
8 Петар му је рекао: „Никада ти мени нећеш прати ноге.“ А Исус му је одговорио: „Ако ти не оперем ноге,+ нећеш бити у јединству са мном.“
9 Тада му је Симон Петар рекао: „Господе, онда ми немој опрати само ноге него и руке и главу.“
10 А Исус му је рекао: „Ономе ко се већ окупао не треба прати ништа осим ногу, јер му је цело тело чисто. Ви сте чисти, али не сви.“
11 Он је знао ко ће га издати и зато је рекао:+ „Ви сте чисти, али не сви.“
12 Кад им је опрао ноге, узео је поново свој огртач, вратио се за сто и упитао их: „Да ли схватате зашто сам вам опрао ноге?
13 Ви ми се обраћате са ’Учитељу‘ и ’Господе‘, и с правом то говорите, јер то и јесам.+
14 Дакле, ако сам ја, Господ и Учитељ, вама опрао ноге,+ и ви треба* да перете ноге један другом.+
15 Дао сам вам пример да и ви чините онако како сам ја учинио вама.+
16 Истину вам кажем, роб није већи од свог господара, нити је онај ко је послат већи од онога који га је послао.
17 Сад кад то знате, срећни сте ако тако и чините.+
18 Не говорим о свима вама. Ја знам оне које сам изабрао. Али мора се испунити оно што је речено у Писму:+ ’Човек који је јео мој хлеб, окренуо се против мене*.‘+
19 Већ сада вам то говорим, пре него што се догоди, да бисте, кад се догоди, веровали да се те речи односе на мене.+
20 Истину вам кажем, ко прихвата онога кога ја шаљем, прихвата и мене.+ А ко прихвата мене, прихвата и онога који ме је послао.“+
21 После тога, Исус се узнемирио* и отворено је рекао: „Истину вам кажем, један од вас ће ме издати.“+
22 Ученици су гледали један другог питајући се о коме то говори.+
23 Један од ученика, онај кога је Исус нарочито волео,+ био је за столом одмах до Исуса*.
24 Зато му је Симон Петар климнуо главом и рекао: „Питај га о коме то говори.“
25 А он се наслонио на Исусове груди и упитао га: „Господе, ко је тај?“+
26 Исус је одговорио: „То је онај коме ћу дати залогај хлеба који умочим у чинију.“+ И узео је залогај, умочио га и дао Јуди, сину Симона Искариотског.
27 Након што је Јуда узео залогај, Сатана је ушао у њега.+ Тада му је Исус рекао: „Што чиниш, учини брже!“
28 Али нико од оних који су били за столом није знао зашто му је то рекао.
29 Пошто је код Јуде била кутија с новцем,+ неки су мислили да му је Исус рекао: „Купи оно што нам треба за празник“, или да му је рекао да нешто да сиромашнима.
30 Тако је Јуда узео залогај хлеба и одмах изашао. Била је ноћ.+
31 Кад је он изашао, Исус је рекао: „Сада је време да се прослави Син човечји+ и Бог ће се прославити преко њега.
32 Сам Бог ће прославити Сина човечјег,+ одмах ће га прославити.
33 Дечице, још мало сам с вама. Тражићете ме, али као што сам рекао Јудејцима сада кажем и вама: ’Тамо куда ја идем,+ ви не можете доћи‘.
34 Дајем вам нову заповест: Волите једни друге. Као што сам ја волео вас,+ тако и ви волите једни друге.+
35 По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако будете волели једни друге.“+
36 Симон Петар га је упитао: „Господе, куда идеш?“ Исус је одговорио: „Тамо куда ја идем ти сада не можеш поћи, али поћи ћеш касније.“+
37 На то му је Петар рекао: „Господе, зашто сада не могу поћи за тобом? Даћу свој живот за тебе.“+
38 Исус му је одговорио: „Даћеш свој живот за мене? Истину ти кажем, пре него што петао запева, три пута ћеш ме се одрећи.“+
Фусноте
^ Или: „ви сте дужни“.
^ Дословно: „подигао је пету на мене“.
^ Дословно: „узнемирио у духу“.
^ Дословно: „лежао је за столом Исусу до груди“. У библијска времена људи током оброка нису седели за столом него су лежали на боку ослоњени на лакат.
