Јован 6:1-71

  • Исус храни 5 000 људи (1-15)

  • Исус хода по води (16-21)

  • Исус – „хлеб живота“ (22-59)

  • Многи престају да следе Исуса (60-71)

6  После тога Исус је отишао на другу обалу Галилејског, то јест Тиберијадског мора.+ 2  А за њим је ишло велико мноштво људи,+ јер су видели чуда која је чинио лечећи болесне.+ 3  Исус се попео на једну гору и сео је тамо са својим ученицима. 4  Приближавала се Пасха,+ јудејски празник. 5  Исус је подигао поглед и видео мноштво људи које је долазило, па је упитао Филипа: „Где да купимо хлеб за овај народ?“+ 6  То је рекао да би видео шта Филип мисли*, а у ствари је већ знао шта ће учинити. 7  Филип му је одговорио: „Кад бисмо купили хлеба за 200 денара*, не би било довољно да свако од њих добије по мало.“ 8  Тада је један од ученика, Андрија, брат Симона Петра, рекао Исусу: 9  „Овде је дечак који има пет јечмених хлебова и две мале рибе. Али шта је то за оволики народ?“+ 10  Исус је тада рекао: „Нека народ седне на земљу.“ На том месту је било много траве, па су сви поседали. Међу њима је било око 5 000 мушкараца.+ 11  Затим је Исус узео хлебове и захвалио Богу, па их је разделио онима који су тамо седели. Тако је разделио и рибе, па су имали да једу колико су желели. 12  Кад су се наситили, рекао је својим ученицима: „Сакупите оно што је преостало, да ништа не пропадне.“ 13  Ученици су сакупили оно што је преостало од пет јечмених хлебова након што је народ јео и напунили су 12 корпи. 14  Кад су људи видели чудо које је Исус учинио, говорили су: „Ово је заиста Пророк који треба да дође у свет.“+ 15  А Исус је знао да намеравају да дођу и да га на силу поставе за краља, па је поново отишао+ у гору, сасвим сам.+ 16  Кад се спустило вече, његови ученици су сишли на обалу мора.+ 17  Ушли су у чамац и кренули преко мора у Капернаум. Већ је пао мрак, а Исус још није дошао до њих.+ 18  Дувао је јак ветар и море се узбуркало.+ 19  Након што су веслали око 25 до 30 стадија*, ученици су видели Исуса како хода по мору и приближава се чамцу, па су се уплашили. 20  Али он им је рекао: „То сам ја, не плашите се!“+ 21  А они су се обрадовали па су га примили у чамац и убрзо су стигли на обалу према којој су пловили.+ 22  Сутрадан је народ који је још увек био на другој обали мора видео да тамо нема ниједног чамца. Један мали чамац је раније био тамо, али Исус није ушао у тај чамац са својим ученицима, него су ученици отпловили без њега. 23  А из Тиберијаде су дошли други чамци и стали близу места где је народ јео хлеб након што је Господ захвалио Богу. 24  Кад су људи видели да тамо нема ни Исуса ни његових ученика, ушли су у те чамце и отишли у Капернаум да траже Исуса. 25  Нашли су га на другој обали, па су га упитали: „Учитељу,+ кад си дошао овамо?“ 26  Исус им је одговорио: „Истину вам кажем, ви ме не тражите зато што сте видели чуда, него зато што сте јели онај хлеб и наситили се.+ 27  Немојте радити за храну која пропада, него за храну која не пропада и доноси вечни живот.+ Такву храну ће вам дати Син човечји, јер је њега за то овластио Отац, Бог*.“+ 28  Тада су га упитали: „Шта треба да радимо? Како можемо да чинимо дела која су Богу по вољи?“ 29  Исус им је одговорио: „Ово је дело које је Богу по вољи – да верујете у онога кога је он послао.“+ 30  А они су га упитали: „Какав знак ћеш нам показати,+ да бисмо поверовали у тебе кад га видимо? Шта ћеш урадити? 31  Наши преци су јели ману у пустињи,+ као што је написано: ’Давао им је хлеб с неба.‘ “+ 32  Исус им је на то рекао: „Истину вам кажем, Мојсије вам није дао прави хлеб с неба, него вам данас мој Отац даје прави хлеб с неба. 33  Јер Божји хлеб је онај који силази с неба и даје живот свету.“ 34  На то су му рекли: „Господе, дај нам заувек тај хлеб.“ 35  Исус им је рекао: „Ја сам хлеб живота. Ко год дође к мени, неће огладнети и ко год верује у мене, неће никад ожеднети.+ 36  Али као што сам вам рекао: видели сте ме, а ипак не верујете.+ 37  Сви које ми Отац даје доћи ће к мени и никад нећу одбацити онога ко дође к мени,+ 38  јер нисам сишао с неба+ да чиним оно што је по мојој вољи, него по вољи онога који ме је послао.+ 39  А његова воља је да не изгубим ниједног од оних које ми је дао, него да их ускрснем+ у последњи дан. 40  Јер воља мог Оца је да свако ко прихвата Сина и верује у њега добије вечни живот,+ а ја ћу га ускрснути+ у последњи дан.“ 41  Тада су Јудејци почели да гунђају зато што је рекао: „Ја сам хлеб који је сишао с неба.“+ 42  И говорили су: „Зар то није Исус, Јосифов син, чијег оца и мајку познајемо?+ Како сад каже: ’Сишао сам с неба‘?“ 43  А Исус им је одговорио: „Престаните да гунђате. 44  Нико не може да дође к мени ако га не привуче Отац,+ који ме је послао, а ја ћу га ускрснути у последњи дан.+ 45  У Пророцима је написано: ’Јехова* ће поучавати све њих.‘+ Свако ко слуша Оца и учи од њега, долази к мени. 46  Али нико није видео Оца,+ осим онога који је дошао од њега*. Он је видео Оца.+ 47  Истину вам кажем, свако ко верује добиће вечни живот.+ 48  „Ја сам хлеб живота.+ 49  Ваши преци су јели ману у пустињи, а ипак су умрли.+ 50  Али нико ко једе хлеб који силази с неба неће умрети. 51  Ја сам живи хлеб, који је сишао с неба. Ако неко једе од тог хлеба, живеће вечно. Тај хлеб је моје тело, које ћу дати да би свет живео.“+ 52  Тада су Јудејци почели да се расправљају. Питали су се: „Како нам овај човек може дати да једемо његово тело?“ 53  Зато им је Исус рекао: „Истину вам кажем, ако не једете тело Сина човечјег и не пијете његову крв, немате живота у себи.+ 54  Ко се храни мојим телом и пије моју крв, добиће вечни живот, а ја ћу га ускрснути+ у последњи дан, 55  јер моје тело је права храна и моја крв је право пиће. 56  Ко се храни мојим телом и пије моју крв, остаје у јединству са мном и ја у јединству с њим.+ 57  Као што сам ја жив захваљујући Оцу, који је жив и који ме је послао, тако ће и онај ко се храни мојим телом бити жив захваљујући мени.+ 58  Ово је хлеб који је сишао с неба. Он није као хлеб који су ваши преци јели, а ипак су умрли. Ко се храни овим хлебом, живеће вечно.“+ 59  То је рекао док је поучавао у синагоги* у Капернауму. 60  Кад су то чули, многи од његових ученика су рекли: „Ово је нечувено! Ко може да слуша такве речи?“ 61  А Исус је знао да његови ученици негодују због тога, па им је рекао: „Зар се због овога колебате у вери?* 62  Шта ће бити кад угледате Сина човечјег како иде горе, тамо где је раније био?+ 63  Божји дух даје живот,+ тело га не може дати. Речи које сам вам говорио потичу од духа и дају живот.+ 64  Али неки међу вама немају веру.“ Исус је то рекао јер је од почетка знао ко су они који немају веру и ко је онај који ће га издати.+ 65  Затим је додао: „Зато сам вам рекао: ’Нико не може доћи к мени ако му није дато од Оца.‘ “+ 66  Због тога су се многи од његових ученика вратили ономе што су оставили+ и више га нису следили. 67  Тада је Исус упитао дванаесторицу: „Да нећете и ви да одете?“ 68  Симон Петар му је одговорио: „Господе, коме бисмо отишли?+ Ти имаш речи вечног живота.+ 69  Ми смо поверовали и спознали да си ти Божји Свети.“+ 70  Исус им је на то рекао: „Зар нисам ја изабрао вас дванаесторицу?+ Ипак, један од вас је клеветник*.“+ 71  Говорио је о Јуди, сину Симона Искариотског. Он је био један од дванаесторице, али је намеравао да га изда.+

Фусноте

Или: „да би искушао Филипа“.
Око пет до шест километара. Стадиј је износио 185 метара. Видети Додатак Б14.
Или: „јер је Отац, Бог, ставио на њега свој печат као признање“.
Видети Додатак А5.
Дословно: „од Бога“.
Или можда: „поучавао окупљени народ“.
Дословно: „Да ли вас ово наводи на спотицање?“
Или: „ђаво“.