Јов 16:1-22
16 Тада је Јов рекао:
2 „Много сам се таквих речи наслушао.
Сви сте ви окрутни тешитељи!+
3 Има ли краја испразним речима?
Шта те тера да ми тако одговараш?
4 И ја бих могао говорити као ви.
Кад бисте ви били на мом месту,ја бих се на вас могао окомити уверљивим речимаи одмахивати вам главом.+
5 Али ја бих вас ојачао речима својих уста,а утеха с мојих усана донела би вам олакшање.+
6 Ако говорим, мој бол не јењава,+а ако ућутим, и даље се не смирује.
7 Али сада ме је Бог изморио,+уништио је цео мој дом*.
8 Још си ме и зграбио, што се и види,јер моја мршавост сведочи против мене.
9 Бог ме раздире у свом гневу и мрзи ме.+
Својим зубима шкргуће на мене.
Мој противник ме стреља очима.+
10 Непријатељи су разјапили уста да би ме прождрли+и с презиром ме ударају по образима,многи су се удружили против мене.+
11 Бог допушта да ме нападају дечаци,баца ме у руке злих.+
12 Мирно сам живео, а он ме је упропастио,+зграбио ме је за врат и сломио,па ме је поставио себи као мету.
13 Његови стрелци су ме опколили,+он пробада моје бубреге+ и нема самилости,просипа моју жуч на земљу.
14 Ја сам као зид који он упорно пробија,јуриша на мене као ратник.
15 Сашио сам кострет да прекријем кожу+и закопао сам своје достојанство* у прашину.+
16 Лице ми је црвено од плача,+око мојих очију је тамна сенка*,
17 иако моје руке нису учиниле никакво злои моја молитва је чиста.
18 Земљо, не покривај моју крв!+
Пусти је нека виче!
19 Већ сада имам сведока на небу,на висинама је онај који сведочи за мене.
20 Пријатељи ми се ругају,+док моје очи лију сузе пред Богом*.+
21 Нека неко пресуди између човека и Бога,као што би пресудио између човека и његовог ближњег.+
22 Јер ми је још мало година преосталои поћи ћу на пут без повратка.+
Фусноте
^ Или: „оне који су се око мене окупљали“.
^ Или: „снагу“. Дословно: „рог“.
^ Или: „сенка смрти“.
^ Или можда: „без сна гледају према Богу“.
