Јов 4:1-21

  • Елифасов први говор (1-21)

    • Исмева Јова због његове честитости (7, 8)

    • Преноси шта му је један дух рекао (12-17)

    • Бог „не верује својим слугама“ (18)

4  Тада је Елифас+ Теманац рекао:  2  „Ако се неко усуди да ти нешто каже, хоћеш ли имати стрпљења да га саслушаш? Јер ко се може суздржати да ништа не каже?  3  Ти си сам учио многеи јачао си слабе.  4  Својим речима си подизао свакога ко је посрнуои јачао си оне којима су колена клецала.  5  Али сад је тебе то снашло и ти си клонуо,тебе је то погодило и обесхрабрио си се.  6  Зар ти страхопоштовање према Богу не улива поуздање? Зар ти твоја верност Богу*+ не пружа наду?  7  Размисли, молим те: Да ли је икада недужан човек погинуо? Кад су то честити изгинули?  8  Колико сам видео, они који ору* злои сеју невољу, то и жању.  9  Од Божјег даха гину,од провале његовог гнева нестају. 10  Чује се лавља рика и глас младог лава,али и снажним лавовима се ломе зуби. 11  Лав умире кад нема плена,а лавићи се разилазе. 12  А мени је реч у тајности дошлаи неки шапат дошао је до мојих ушију. 13  Ноћу, кад људи утону у дубок сан,имао сам визије које су ме узнемириле. 14  Почео сам снажно дрхтати,све су ми се кости испуниле страхом. 15  Неки дух је прошао испред мог лицаи сав сам се најежио. 16  Тада је стао,али нисам схватио шта је то. Нека прилика је била пред мојим очима.Била је тишина, а онда сам зачуо глас: 17  ’Може ли смртни човек бити праведнији од Бога? Може ли човек бити чистији од свог Творца?‘ 18  Он не верује својим слугама,и тражи грешке својим анђелима*. 19  Како ли тек гледа на оне који живе у глиненим кућама,којима је темељ у прашини,+које је као мољца лако здробити! 20  Ујутру су живи, а увече су само прах.Нестају заувек и нико на то не обраћа пажњу. 21  Не падају ли попут шатора коме је уже извучено? Умиру не стекавши мудрост.

Фусноте

Или: „беспрекорност“.
Или: „смишљају“.
Или: „гласницима“.