Авакум 3:1-19

  • Пророк моли Јехову да нешто предузме (1-19)

    • Бог ће спасти свој помазани народ (13)

    • Пророк кличе Јехови упркос невољи (17, 18)

3  Молитва пророка Авакума, изречена као нарицаљка:   Јехова, чуо сам шта си све учинио. Пун сам страхопоштовања, Јехова, због твојих дела. У наше време* понови их! У наше време* обзнани их! Сети се да покажеш милосрђе у време пометње.+   Бог је дошао из Темана,Свети Бог с горе Фаран.+ (Села)* Његова слава је прекрила небо+и његова хвала је испунила земљу.   Његов сјај био је као сунчева светлост.+ Два зрака севала су из његове руке,тамо се крила његова снага.   Пред њим је ишла пошаст,+а јака грозница ишла је за њим.   Стао је и потресао земљу.+ Од његовог погледа народи су задрхтали.+ Вечне су се горе распале,вековна су се брда срушила.+ Његови путеви су од давнина.   Видео сам хуске* шаторе у невољи. Затресла су се шаторска платна у мадијанској земљи.+   Јехова, зар си се на реке разгневио?Да ли је на реке плануо твој гнев или се на море подигла твоја срџба?+ Јер јахао си на својим коњима,+твоја кола су донела победу*.+   Извадио си и припремио свој лук. Штапови* су спремни у складу са заклетвом.* (Села) Рекама си раздвојио земљу. 10  Горе су се превијале од бола кад су те виделе.+ Олујне воде однеле су све пред собом. Воде су загрмеле из дубине,+ високо су подигле своје руке*. 11  Сунце и месец стајали су у свом узвишеном пребивалишту.+ Твоје стреле полетеле су као светлост.+ Блесак твог копља био је попут муње. 12  У срџби си корачао земљом, у гневу си газио народе*. 13  Изашао си да спасеш свој народ, да спасеш свог помазаника. Сатро си поглавара куће зликоваца. Она је уништена од крова до темеља. (Села) 14  Његовим си копљима* пробио главу његових ратникакад су попут олује навалили да нас* расеју. Силно су се радовали што ће из заседе напасти невољника и прождрети га. 15  Кроз море си газио на својим коњима,кроз узбуркане воде којима нема краја. 16  Чуо сам то и узнемирио сам се*.На тај звук усне су ми задрхтале, трулеж је ушла у моје кости,+колена су почела да ми клецају. Али ја ћу мирно чекати дан невоље,+јер он долази на народ који нас напада. 17  Чак и ако смоква више не буде цветалаи не буде рода на лози,ако маслина не буде рађалаи поља* не буду давала храну,ако оваца нестане из тораи говеда не буде у шталама, 18  ја ћу ипак клицати Јехови,радоваћу се Богу, мом Спаситељу.+ 19  Свевишњи Господ Јехова моја је снага.+Он ће ми дати ноге као у кошутеи водиће ме по узвишицама.+

Фусноте

Дословно: „Усред година“.
Дословно: „Усред година“.
Или: „етиопске“.
Или: „спасење“.
Или можда: „Стреле“.
Или можда: „Племена су изрекла заклетве“.
Могуће је да је реч о таласима.
Или: „газио народе попут жита на гумну“.
Дословно: „штаповима“.
Дословно: „мене“.
Дословно: „и задрхтала ми је утроба“.
Или: „терасаста поља“.