Дела апостолска 14:1-28
14 У Иконији су Павле и Варнава заједно ушли у јудејску синагогу и говорили су тако уверљиво да су многи Јудејци и Грци постали верници.
2 Али Јудејци који нису поверовали навели су људе из других народа да се окрену против браће.+
3 Зато су Павле и Варнава дуго остали у Иконији и одважно говорили у Јеховино* име, а он је потврђивао поруку о својој незаслуженој доброти дајући им да чине знакове и чуда*.+
4 Тако су се становници града поделили: једни су били за Јудејце, а други за апостоле.
5 Тада су се људи из других народа и Јудејци, заједно са својим поглаварима, договорили да их нападну и каменују.+
6 Кад су апостоли то сазнали, побегли су одатле и отишли у ликаонске градове Листру и Дерву и њихову околину.+
7 Тамо су наставили да објављују добру вест.
8 У Листри је живео један човек који никада није ходао јер је био хром од рођења.
9 Тај човек је седео и слушао Павла како говори. Павле га је погледао и видео да он верује у оно што је слушао и у то да може бити излечен,+
10 па му је рекао снажним гласом: „Устани!“ Човек је тада скочио на ноге и почео да хода.+
11 Кад је народ видео шта је Павле учинио, повикао је на ликаонском језику: „Богови су у људском телу сишли међу нас!“+
12 Тако су Варнаву назвали Зевс, а Павла Хермес, јер је углавном он говорио.
13 А свештеник бога Зевса, чији се храм налазио на улазу у град, довео је бикове и донео венце пред градска врата и хтео је с народом да им принесе жртву.
14 А кад су апостоли Варнава и Павле чули за то, раздерали су своју одећу, па су утрчали међу народ и повикали:
15 „Зашто то радите? И ми смо само људи, као и ви!+ Ми вам објављујемо добру вест да бисте оставили те испразне ствари и почели да служите живом Богу, који је створио небо и земљу и море и све што је у њима.+
16 Он је у прошлости допустио свим народима да иду својим путем,+
17 али ни тада вас није оставио без сведочанства о себи+ чинећи добро, дајући вам кишу с неба и родне године,+ дајући вам обиље хране и испуњавајући ваша срца весељем.“+
18 Иако су то рекли, једва су одвратили народ да им не принесе жртву.
19 Али из Антиохије и Иконије стигли су Јудејци и нахушкали народ+ против Павла, тако да га је мноштво каменовало. Затим су га одвукли изван града, мислећи да је мртав.+
20 Али кад су се ученици окупили око њега, он је устао и вратио се у град. Сутрадан је с Варнавом отишао у Дерву.+
21 Кад су објавили добру вест и у том граду и створили много ученика, вратили су се у Листру, Иконију и Антиохију.
22 Тамо су јачали ученике,+ храбрећи их да остану у вери и говорећи: „Морамо проћи кроз многе невоље пре него што уђемо у Божје Краљевство.“+
23 У свакој скупштини поставили су им старешине.+ Молили су се и постили,+ па су их поверили Јехови*, у кога су поверовали.
24 Затим су прошли кроз Писидију и дошли у Памфилију.+
25 Објављивали су Божју реч у Перги, а онда су отишли у Аталију.
26 Оданде су отпловили за Антиохију, где им је својевремено била указана Божја незаслужена доброта и поверено дело које су сада завршили.+
27 Кад су стигли тамо, окупили су скупштину и испричали шта је све Бог учинио преко њих и како је људима из других народа пружио прилику да постану верници*.+
28 Тамо су провели дуже време са ученицима.
Фусноте
^ Видети Додатак А5.
^ Или: „предзнаке“.
^ Видети Додатак А5.
^ Дословно: „отворио врата вере“.
