Дела апостолска 15:1-41

  • Расправа у Антиохији због обрезања (1, 2)

  • Проблем изнесен пред старешине у Јерусалиму (3-5)

  • Састанак старешина и апостола (6-21)

  • Писмо водећег тела (22-29)

    • Уздржавати се од крви (28, 29)

  • Писмо водећег тела јача скупштине (30-35)

  • Павле и Варнава се раздвајају (36-41)

15  Неки људи из Јудеје дошли су у Антиохију и почели да уче браћу: „Ако се не обрежете по Мојсијевом закону,+ не можете се спасти.“ 2  Павле и Варнава су се томе супротставили, па је настала велика расправа. Зато су браћа одредила да Павле и Варнава и још неки од њих оду код апостола и старешина у Јерусалим+ због тог питања*. 3  Тако их је скупштина испратила на пут. Пролазећи кроз Феникију и Самарију, они су браћи детаљно причали о томе како су људи из других народа прихватили веру, што их је све веома обрадовало. 4  Кад су стигли у Јерусалим, срдачно су их дочекали скупштина и апостоли и старешине, а они су им испричали шта је све Бог преко њих учинио. 5  Али неки из фарисејске струје* који су прихватили веру устали су са својих места и рекли: „Треба их обрезати и заповедити им да се држе Мојсијевог закона.“+ 6  Апостоли и старешине су се окупили да размотре то питање. 7  Након дуге расправе, Петар је устао и рекао им: „Браћо, добро знате да ме је Бог од првих дана изабрао између вас да људи из других народа од мене чују добру вест и прихвате веру.+ 8  И Бог, који познаје срца,+ показао је да их прихвата тиме што им је дао свети дух+ као и нама. 9  Он није направио никакву разлику између нас и њих,+ него је и њихова срца очистио посредством вере.+ 10  Зашто сада искушавате Бога стављајући тим ученицима на врат јарам+ који ни наши преци ни ми нисмо могли носити?+ 11  Ми верујемо да ћемо бити спасени захваљујући незаслуженој доброти Господа Исуса,+ исто као и они.“+ 12  Тада су се сви окупљени утишали па су слушали Варнаву и Павла док су причали о многим знаковима и чудима* која је Бог преко њих чинио међу људима из других народа. 13  Кад су они завршили, Јаков је рекао: „Браћо, саслушајте ме. 14  Симеон*+ је детаљно испричао како је Бог први пут обратио пажњу на људе из других народа да би од њих створио народ који ће носити његово име.+ 15  То је у складу са оним што је записано у Пророцима: 16  ’После тога ћу се вратити и поново ћу изградити Давидову сеницу* која је пала. Обновићу њене рушевине и опет ћу је подићи, 17  да би они који преостану свесрдно служили* Јехови*, заједно с људима из свих народа, са онима који носе моје име, каже Јехова*, који чини све то,+ 18  што је познато од давнина.‘+ 19  Зато сматрам да не треба оптерећивати оне из других народа који су поверовали у Бога,+ 20  него им треба написати да се уздржавају од онога што је жртвовано* идолима,+ од блуда*,+ од меса удављених животиња* и од крви.+ 21  Јер још од древних времена у сваком граду има оних који објављују Мојсијеве речи. Његови списи се сваког сабата наглас читају у синагогама.“+ 22  Тада су апостоли и старешине, заједно с целом скупштином, одлучили да између себе изаберу неке људе и да их пошаљу с Павлом и Варнавом у Антиохију. Изабрали су Јуду званог Варсава и Силу,+ којима су биле поверене одговорности међу браћом. 23  По њима су послали ово писмо: „Апостоли и старешине, ваша браћа, поздрављају вас, браћу из других народа у Антиохији,+ Сирији и Киликији. 24  Сазнали смо да су вас неки од нас, којима нисмо дали никаква упутства, узнемирили оним што су рекли,+ покушавајући да вас поколебају. 25  Зато смо једногласно одлучили да изаберемо људе које ћемо вам послати заједно с нашом драгом браћом, Варнавом и Павлом, 26  који су свој живот изложили опасности за име нашег Господа Исуса Христа.+ 27  Шаљемо вам Јуду и Силу, да вам и они то исто усмено саопште.+ 28  Јер свети дух+ и ми одлучили смо да не стављамо никакав додатни терет на вас, осим овога што је неопходно: 29  да се уздржавате од онога што је жртвовано идолима,+ од крви,+ од меса удављених животиња*+ и од блуда*.+ Ако се од свега овога чувате, биће вам добро. Срдачан поздрав!“ 30  Онда су се они опростили с њима и отишли у Антиохију. Тамо су окупили браћу и предали им писмо. 31  А кад су га они прочитали, охрабрили су се и обрадовали. 32  Јуда и Сила, који су били и пророци, охрабрили су и ојачали браћу многим речима.+ 33  Након што су тамо провели неко време, браћа су их у миру испратила и они су се вратили код оних који су их послали. 34  * —— 35  Павле и Варнава су остали у Антиохији, где су поучавали народ и заједно с многим другима објављивали добру вест о Јеховиној* речи. 36  После неког времена, Павле је рекао Варнави: „Хајде* да се вратимо и посетимо браћу у свим градовима у којима смо објављивали Јеховину* реч, да видимо како су.“+ 37  Варнава је захтевао да поведу и Јована званог Марко.+ 38  Али Павле је мислио да није у реду да га поведу јер их је он у Памфилији напустио и није наставио да проповеда с њима.+ 39  Тада је дошло до жестоке свађе, тако да су се раздвојили. Варнава+ је повео Марка и отпловио на Кипар, 40  а Павле је изабрао Силу. Након што су се браћа помолила да му Јехова* укаже незаслужену доброту, отишао је на пут.+ 41  Ишао је кроз Сирију и Киликију и јачао скупштине.

Фусноте

Или: „спора“.
Или: „секте“.
Или: „предзнацима“.
То јест Петар.
Или: „шатор; дом“.
Дословно: „тражили“.
Видети Додатак А5.
Видети Додатак А5.
Или: „од меса убијених животиња које нису искрвариле“.
Грчки: порнија. Видети Речник појмова.
Дословно: „онечишћено“.
Грчки: порнија. Видети Речник појмова.
Или: „од меса убијених животиња које нису искрвариле“.
Видети Додатак А3.
Видети Додатак А5.
Или можда: „Морамо“.
Видети Додатак А5.
Видети Додатак А5.