Дела апостолска 17:1-34
17 Прошли су кроз Амфипољ и Аполонију и стигли у Солун,+ где су Јудејци имали синагогу.
2 По свом обичају,+ Павле је ушао у синагогу и три сабата је разговарао с њима износећи доказе из Писма.+
3 Позивајући се на оно што је написано, објашњавао им је и доказивао да је требало да Христ страда+ и ускрсне из мртвих.+ Говорио је: „Исус – о ком вам причам – он је Христ.“
4 Зато су неки од њих постали верници и придружили се Павлу и Сили.+ Придружило им се и много побожних Грка и доста угледних жена.
5 А Јудејци су постали љубоморни,+ па су на тргу нашли неке зле, беспослене људе и тако окупили руљу и изазвали метеж у граду. Упали су у Јасонову кућу и тражили Павла и Силу да их изведу пред руљу.
6 Пошто их нису нашли, одвукли су Јасона и неку браћу пред градске поглаваре, вичући: „Ови људи су направили пометњу по целом свету, а сада су дошли и овде.+
7 Јасон их је примио у своју кућу, а сви они се буне против царевих* одредби, говорећи да постоји други краљ – Исус.“+
8 Кад су то чули народ и градски поглавари, узнемирили су се.
9 Градски поглавари нису хтели да пусте Јасона и остале док од њих нису добили новчану гаранцију*.
10 Чим је пала ноћ, браћа су послала Павла и Силу у Верију. Кад су стигли тамо, отишли су у јудејску синагогу.
11 Ти Јудејци су били племенитији* од оних у Солуну, јер су свим срцем прихватили Божју реч. Сваки дан су пажљиво истраживали Писмо да виде да ли је оно што су слушали истина.
12 Тако су многи од њих постали верници, као и многе угледне Гркиње и неки Грци.
13 Кад су Јудејци из Солуна сазнали да Павле и у Верији објављује Божју реч, отишли су да и тамо нахушкају и узбуне народ.+
14 Тада су браћа одмах послала Павла у приморје,+ а Сила и Тимотеј су остали у Верији.
15 Они који су пратили Павла довели су га све до Атине, а затим су се вратили. Он је по њима послао поруку Сили и Тимотеју+ да му се што пре придруже.
16 Док их је чекао у Атини, Павле се узнемирио кад је видео да је град пун идола.
17 Разговарао је у синагоги с Јудејцима и другим побожним људима, а и на тргу сваки дан са онима који су се тамо затекли.
18 А неки од епикурејских и стоичких филозофа почели су да се расправљају с њим. Једни су говорили: „Шта овај брбљивац хоће да каже?“, а други: „Изгледа да објављује туђа божанства.“ То су говорили зато што је објављивао добру вест о Исусу и о ускрсењу.+
19 Тада су га одвели на Ареопаг, па су му рекли: „Можемо ли да знамо какво то ново учење износиш?
20 Јер говориш нам ствари за које никад нисмо чули. Хоћемо да знамо о чему је реч.“
21 Наиме, сви Атињани и странци међу њима* користили су све своје слободно време само на то да кажу или чују нешто ново.
22 Тада је Павле стао насред Ареопага+ и рекао:
„Атињани, видим да сте у сваком погледу побожнији* од других људи.+
23 Наиме, пролазећи градом и посматрајући ваше светиње*, наишао сам и на олтар с натписом: ’Непознатом Богу‘. Дакле, ја вам говорим о том Богу, којем одајете част иако га не познајете.
24 Бог који је створио свет и све што је у њему не пребива у храмовима које су саградили људи+ јер је он Господар неба и земље.+
25 Он не тражи да му служе људске руке, као да му је нешто потребно,+ јер он сам даје свима живот и дах+ и све остало.
26 Од једног човека створио је+ све народе да би се настанили по целој земљи,+ поставио је одређена раздобља и одредио је где ће људи живети.+
27 Учинио је то да би они тражили Бога – да би га тражили* и заиста нашли+ – иако он није далеко ни од кога од нас.
28 Захваљујући њему имамо живот, крећемо се и постојимо, као што су и неки од ваших песника* рекли: ’Сви смо ми његова деца*.‘
29 „Дакле, пошто смо Божја деца,+ не треба да мислимо да је Бог налик нечему од злата, сребра или камена, што је обликовано људским умећем и маштом.+
30 Истина, Бог се у прошлости није обазирао на такво незнање,+ али сада поручује свим људима да се покају, где год да живе.
31 Јер он је одредио дан кад ће праведно судити+ свету преко човека коме је то поверио. Њега је ускрснуо из мртвих, чиме је свим људима пружио доказ да ће тај дан сигурно доћи.“+
32 Кад су чули за ускрсење мртвих, једни су почели да се подсмевају,+ док су други рекли: „Причаћеш нам о томе други пут.“
33 Тако је Павле отишао од њих.
34 Али неки људи су му се придружили и постали верници. Међу њима су били Дионисије, члан суда на Ареопагу, једна жена по имену Дамара и други.
Фусноте
^ Или: „цезаревих“.
^ Или: „док им нису платили кауцију“.
^ Или: „отворенијег ума“.
^ Или: „странци који су долазили у град“.
^ Или: „да се више бојите богова“.
^ Или: „оно што обожавате“.
^ Дословно: „напипали“.
^ Арат и Клеант. Павле цитира из Аратовог епа Небеске појаве и из Клеантовог дела Химна Зевсу.
^ Или: „његово потомство“.
