Дела апостолска 25:1-27
25 Три дана по доласку на власт у Јудеји*, намесник Фест+ је отишао из Цезареје у Јерусалим.
2 Тамо су му свештенички поглавари и истакнути Јудејци изнели оптужбе против Павла.+ Почели су да моле Феста
3 да им учини услугу и да Павла пошаље у Јерусалим. Наиме, они су припремали заседу да на путу убију Павла.+
4 Али Фест је одговорио да Павле треба да остане у затвору у Цезареји и да ће се ускоро и он вратити тамо.
5 Рекао им је: „Нека ваше вође пођу са мном и изнесу оптужбе против тог човека ако је за нешто крив.“+
6 Након што је код њих провео отприлике осам до десет дана, отишао је у Цезареју. Сутрадан је сео на судску столицу и заповедио да доведу Павла.
7 Кад је он дошао, окружили су га Јудејци који су стигли из Јерусалима и изнели су против њега многе тешке оптужбе које нису могли да докажу.+
8 Павле је у своју одбрану рекао: „Нисам се огрешио ни о јудејски Закон, ни о храм, ни о цара.“+
9 А Фест је желео да угоди Јудејцима,+ па је рекао Павлу: „Хоћеш ли да идеш у Јерусалим да ти се тамо преда мном суди?“
10 Павле је одговорио: „Стојим пред царском судском столицом, и ту треба да ми се суди. Ништа нисам скривио Јудејцима, као што и сам добро видиш.
11 Ако сам заиста учинио нешто лоше што заслужује смрт,+ не тражим помиловање. Али ако су неосноване оптужбе које ови људи износе против мене, нико нема право да ме преда њима само да би им угодио. Призивам се на цара!“+
12 Након што је разговарао са својим саветницима, Фест је одговорио: „Призвао си се на цара, пред цара ћеш и ићи.“
13 Неколико дана касније, краљ Агрипа и Верника стигли су у Цезареју да поздраве Феста.
14 Пошто су се задржали више дана, Фест је испричао краљу за Павлов случај:
„Ту је један човек кога је Феликс оставио у затвору.
15 Кад сам био у Јерусалиму, свештенички поглавари и јудејске старешине изнели су оптужбе против њега,+ тражећи од мене да га казним.
16 Али ја сам им одговорио да код Римљана није обичај да се човек осуди само да би се тиме некоме угодило. Најпре му се мора пружити прилика да се суочи са онима који га оптужују и да се брани.+
17 Зато нисам губио време кад су они дошли, него сам већ следећег дана сео на судску столицу и заповедио да доведу тог човека.
18 Јудејци су изнели своје оптужбе, али није било речи ни о каквом злом делу као што сам очекивао.+
19 Они се у ствари споре због својих веровања+ и због неког човека по имену Исус, који је умро, а за кога Павле тврди да је жив.+
20 Пошто нисам био сигуран како да решим тај спор, упитао сам га да ли би хтео да иде у Јерусалим да му се тамо суди.+
21 Али пошто је Павле тражио да остане овде и позвао се на своје право да му суди цар*,+ заповедио сам да га чувају у затвору док га не пошаљем цару.“
22 Тада је Агрипа рекао Фесту: „И ја бих волео да чујем тог човека.“+ А он је рекао: „Сутра ћеш имати прилику да га чујеш.“
23 Тако су сутрадан Агрипа и Верника дошли у великој раскоши и ушли у судницу заједно с војним заповедницима и угледним људима из тог града. Фест је заповедио војницима да доведу Павла.
24 Тада је Фест рекао: „Краљу Агрипа и сви ви који сте овде с нама, погледајте овог човека. На њега су ми се жалили сви Јудејци у Јерусалиму и овде и викали су да га треба погубити.+
25 Ја сам установио да није учинио ништа због чега би заслужио смрт.+ А кад је тражио да иде пред цара, одлучио сам да га пошаљем код њега.
26 Али немам ништа одређено о њему да напишем цару*. Зато сам га извео пред вас, а посебно пред тебе, краљу Агрипа, да бих после овог саслушања имао шта да напишем.
27 Јер ми изгледа неразумно да пошаљем затвореника у Рим, а да не наведем оптужбе против њега.“
Фусноте
^ Дословно: „у провинцији“.
^ Дословно: „Август“. Титула римског цара.
^ Дословно: „господару“.
