Излазак 16:1-36

  • Народ гунђа што нема хране (1-3)

  • Јехова чује гунђање народа (4-12)

  • Препелице и мана (13-21)

  • Мана се не појављује на сабат (22-30)

  • Посуда с маном (31-36)

16  Касније је цео израелски народ отишао из Елима и после неког времена дошао у пустињу Син,+ која је између Елима и Синаја. Било је то петнаестог дана другог месеца након изласка из Египта.  Цео израелски народ почео је да гунђа у пустињи против Мојсија и Арона.+  Израелци су им говорили: „Што нисмо погинули од Јеховине руке у Египту док смо седели код лонаца с месом,+ док смо јели хлеба колико смо хтели! Довели сте нас у ову пустињу да цео овај народ* поморите глађу.“+  Тада је Јехова рекао Мојсију: „Ево, учинићу да вам с неба пада хлеб.+ Нека свако из народа иде и сакупља сваког дана колико му треба за тај дан.+ Тако ћу их искушати и видети да ли ће живети по мом закону или неће.+  А шестог дана+ нека сакупе и припреме за јело двапут више него што буду сакупљали другим данима.“+  Тако су Мојсије и Арон рекли свим Израелцима: „Вечерас ћете спознати да вас је из Египта извео Јехова.+  А ујутру ћете видети Јеховину славу, јер је Јехова чуо како гунђате против њега. Ко смо ми да гунђате против нас?“  Мојсије је још рекао: „Кад вам Јехова увече да меса да једете, а ујутру хлеба да се наситите, видећете да је Јехова чуо како гунђате против њега. А ко смо ми? Не гунђате ви против нас, већ против Јехове.“+  Мојсије је затим рекао Арону: „Кажи свим Израелцима: ’Дођите пред Јехову, јер је чуо ваше гунђање.‘ “+ 10  Кад је Арон то рекао свим Израелцима, они су се окренули према пустињи и тада се у облаку показала Јеховина слава.+ 11  Јехова је рекао Мојсију: 12  „Чуо сам како Израелци гунђају.+ Кажи им: ’У сутон* ћете јести меса, а ујутру ћете се наситити хлеба,+ па ћете знати да сам ја Јехова, ваш Бог.‘ “+ 13  Тако су увече долетеле препелице и прекриле логор,+ а ујутру је свуда око логора била роса. 14  Кад је роса нестала, по пустињи је лежало нешто фино попут пахуљица,+ фино као иње по земљи. 15  Кад су Израелци то видели, питали су један другог: „Шта је ово?“, јер нису знали шта је. Мојсије им је рекао: „То је хлеб који вам Јехова даје.+ 16  Ово је Јехова заповедио: ’Нека свако од вас сакупи колико му треба за јело. Нека узме по омер*+ за свакога ко живи у његовом шатору.‘ “ 17  Израелци су урадили тако. Неки су сакупили више, а неки мање. 18  Кад су то мерили на омер, онај ко је сакупио више није имао превише, а онај ко је сакупио мање није имао премало.+ Свако је сакупио колико му је требало за јело. 19  Тада им је Мојсије рекао: „Нека нико не оставља ништа од тога до јутра.“+ 20  Али неки нису послушали Мојсија, него су оставили нешто од тога до јутра и то се уцрвљало и усмрдело. Зато се Мојсије разгневио на њих. 21  Тако су то сакупљали сваког јутра, колико је коме требало за јело. Кад би сунце огрејало, оно што нису покупили растопило би се. 22  Шестог дана сакупили су двапут више,+ два омера по особи. Сви поглавари народа дошли су и јавили то Мојсију. 23  Тада им је он рекао: „Овако каже Јехова: ’Сутра ће бити дан одмора, свети сабат посвећен Јехови.+ Испеците и скувајте онолико колико вам је потребно.+ Све што вам преостане сачувајте и оставите за ујутру.‘ “ 24  Тако су то оставили за ујутру, као што је Мојсије заповедио. И није се усмрдело нити су се у томе појавили црви. 25  Тада је Мојсије рекао: „Данас једите то што сте сачували, јер је данас сабат посвећен Јехови и нећете ништа наћи на тлу. 26  Шест дана ћете сакупљати ту храну, а седмог дана, на сабат,+ неће је бити.“ 27  Међутим, неки из народа су седмог дана изашли да је сакупљају, али ништа нису нашли. 28  Зато је Јехова рекао Мојсију: „Докле ћете ми бити непослушни и кршити моје заповести и законе?+ 29  Не заборавите да вам је Јехова дао сабат.+ Зато вам шестог дана даје хлеба за два дана. Седмог дана немојте нигде ићи, нека свако остане где јесте.“ 30  Тако је народ седмог дана држао сабат.*+ 31  Израелци су ту храну назвали „мана“*. Била је бела као семе коријандера, а имала је укус колача с медом.+ 32  Тада је Мојсије рекао: „Ово је заповест коју је дао Јехова: ’Узми омер мане да се чува из нараштаја у нараштај,+ да ваши потомци виде хлеб којим сам вас хранио у пустињи кад сам вас извео из Египта.‘ “ 33  Мојсије је рекао Арону: „Узми једну посуду, стави у њу омер мане па нека стоји пред Јеховом да се чува из нараштаја у нараштај.“+ 34  Арон је то ставио пред ковчег сведочанства+ да се чува, као што је Јехова заповедио Мојсију. 35  Израелци су јели ману 40 година,+ све док нису дошли у насељену земљу.+ Јели су је док нису стигли до границе хананске земље.+ 36  Омер је десетина ефе*.

Фусноте

Или: „скупштину“. Видети Речник појмова.
Дословно: „између две вечери“.
Омер је износио 2,2 литра. Видети Додатак Б14.
Или: „Тако се народ седмог дана одмарао“.
Реч „мана“ вероватно је изведена од хебрејског израза који значи „шта је ово?“
Ефа је износила 22 литра. Видети Додатак Б14.