Излазак 33:1-23
33 Јехова је још рекао Мојсију: „Пођи одавде с народом који си извео из Египта. Идите у земљу за коју сам се заклео Аврахаму, Исаку и Јакову да ћу је дати њиховом потомству.+
2 Послаћу пред вама+ анђела и истераћу Хананце, Амореје, Хетеје, Ферезеје, Јевеје и Јевусеје.+
3 Идите у земљу у којој тече мед и млеко.+ Ја нећу ићи с вама јер сте ви непокоран* народ,+ па бих вас путем могао истребити.“+
4 Кад је народ чуо те оштре речи, почео је да јадикује. Нико није ставио на себе свој накит.
5 Јехова је рекао Мојсију: „Кажи Израелцима: ’Ви сте непокоран народ.+ Могао бих у трену да прођем кроз ваш логор и да вас уништим.+ Зато немојте стављати накит на себе док не одлучим шта ћу учинити с вама.‘ “
6 Тако су код горе Хорив Израелци престали да носе* накит.
7 Мојсије је однео свој шатор изван логора, разапео га мало даље од њега и назвао га шатор састанка. Ко год је хтео да нешто пита Јехову,+ одлазио је ван логора до шатора састанка.
8 Кад год би Мојсије пошао у шатор, сви у народу би устали и стајали на улазу у свој шатор, гледајући за Мојсијем док он не би ушао у шатор.
9 Чим би Мојсије ушао у шатор, стуб од облака+ би се спустио и стајао на улазу у шатор док је Бог разговарао с Мојсијем.+
10 Кад би народ угледао стуб од облака како стоји на улазу у шатор, сви би се поклонили на улазу у свој шатор.
11 Јехова би разговарао с Мојсијем лицем у лице,+ баш као што човек разговара с другим човеком. Кад би се Мојсије враћао у логор, његов слуга и помоћник Исус,+ Навинов син, остао би код шатора састанка.
12 Мојсије је рекао Јехови: „Ти ми кажеш: ’Води овај народ‘, али ниси ми открио кога ћеш послати са мном. Још си ми рекао: ’Знам те по имену* и стекао си моју наклоност.‘
13 Молим те, ако сам стекао твоју наклоност, обзнани ми своје путеве+ да бих те боље упознао и да бих и даље имао твоју наклоност. Немој заборавити да је овај народ твој народ.“+
14 А он му је рекао: „Ја ћу лично поћи* с тобом+ и даћу ти да имаш мир.“+
15 На то му је Мојсије рекао: „Ако ти лично не пођеш с нама, немој ни да нас водиш одавде.
16 По чему ће се знати да смо ја и твој народ стекли твоју наклоност? Зар не по томе што ћеш ти ићи с нама?+ По томе ћемо се ја и твој народ разликовати од свих других народа на земљи.“+
17 Јехова је одговорио Мојсију: „Учинићу и ово што си тражио, јер си стекао моју наклоност и знам те по имену.“
18 На то је Мојсије рекао: „Молим те, покажи ми своју славу.“
19 Он му је одговорио: „Проћи ћу испред тебе да видиш сву моју доброту и обзнанићу ти своје име Јехова.+ Показаћу наклоност ономе коме желим да покажем наклоност и смиловаћу се ономе коме желим да се смилујем.“+
20 Затим је рекао: „Али нећеш видети моје лице, јер човек не може мене видети и остати жив.“
21 Јехова је још рекао: „Близу мене је место где можеш да станеш на стену.
22 Кад у својој слави будем пролазио поред тебе, ставићу те у пукотину у стени и заклањаћу те руком док не прођем.
23 После тога ћу склонити руку и видећеш ме с леђа. Али моје лице не може се видети.“+
Фусноте
^ Дословно: „тврдоврат“.
^ Дословно: „поскидали“.
^ Или: „Изабрао сам те“.
^ Дословно: „Моје лице ће поћи“.
