Исаија 33:1-24

  • Пресуда и нада за праведнике (1-24)

    • Јехова је Судија, Законодавац и Краљ (22)

    • Нико неће рећи: „Болестан сам“ (24)

33  Тешко теби* који уништаваш, а ниси уништен,+и издајник си, а тебе нису издали! Чим престанеш да уништаваш, тебе ће уништити.+ Чим завршиш са издајом, тебе ће издати.  2  Јехова, смилуј нам се.+ Ти си наша нада. Подржи нас својом руком*+ сваког јутра,спаси нас у време невоље.+  3  Кад се чује вика, народи беже. Кад устанеш, народи се распрше.+  4  Као што прождрљиви скакавци носе све пред собом, тако ће се ваш плен покупити,непријатељи ће навалити на ваш плен као рој скакаваца.  5  Јехова ће бити узвишен,јер пребива на висинама. Испуниће Сион правдом и праведношћу.  6  У њега се увек можеш уздати.Велико спасење,+ мудрост, знање и страхопоштовање према Јехови*+– то је право благо за онога ко то има*.  7  Ево, њихови јунаци вичу на улици,гласници мира горко плачу.  8  Путеви су опустели,на стазама нема више путника. Непријатељ је раскинуо савез,презрео је градове,не мари ни за кога.+  9  Земља тугује* и вене. Ливан је посрамљен+ и пропада. Сарон је као пустиња,на Васану и Кармилу опада лишће.+ 10  „Сада ћу устати“, каже Јехова,„сада ћу се узвисити,+сада ћу се прославити. 11  Зачели сте суву траву, родићете сламу. Ваше зле мисли прождреће вас као ватра.+ 12  Народима ће бити као да су спаљени у кречу. Као посечено трње, гореће у ватри.+ 13  Ви који сте далеко, слушајте шта ћу учинити! Ви који сте близу, признајте моју моћ! 14  На Сиону страхују грешници,+отпаднике обузима дрхтање, па говоре: ’Ко ће од нас опстати пред ватром која прождире?+ Ко ће од нас опстати пред незаситим пламеном?‘ 15  Онај који увек поступа праведно+и говори оно што је право,+који одбацује непоштен добитак стечен на превару,чије руке не грабе мито, већ га одбијају,+који затвара уши да не слуша о крвопролићуи затвара очи да не гледа зло, 16  тај ће пребивати на висинама,његово сигурно уточиште биће на неприступачним стенама.Добијаће хлеб,увек ће имати воде.“+ 17  Својим очима гледаћеш краља у његовој слави,видећеш далеку земљу. 18  Твоје срце ће се присећати* страхота и говорити: „Где је писар? Где је онај што је предавао данак?+ Где је онај што је бројао куле?“ 19  Нећеш више видети дрзак народ,народ који говори неразумљивим језиком,оне чији ти језик звучи као неразумљиво муцање.+ 20  Гледај Сион, град наших празника!+ Твоје очи ће видети Јерусалим, спокојно пребивалиште,шатор који се неће преносити.+ Његови клинови се никад неће вадити,ниједно његово уже неће се покидати. 21  Јер ће нас на том месту Јехова, величанствени Бог,штитити као што град штите реке и широки канали,по којима не плове непријатељске лађе*нити пролазе велики бродови. 22  Јер Јехова је наш Судија,+Јехова је наш Законодавац,+Јехова је наш Краљ.+Он ће нас спасти.+ 23  Ужа непријатељских бродова ће попустити,па јарбол неће стајати усправно нити ће једро бити разапето. Тада ће се разделити велики плен,чак ће и хроми узети много плена.+ 24  Нико од становника неће рећи: „Болестан сам.“+ Народу који живи у тој земљи опростиће се преступи.+

Фусноте

Реч је о Асирији.
Или: „снагом“.
Дословно: „страх од Јехове“.
Или можда: „благо које Бог даје“.
Или можда: „суши се“.
Или: „размишљати о“.
Или: „флота галија“.