Исус Навин 17:1-18
17 Затим је жребом+ одређено подручје за Манасијино+ племе, јер је он био Јосифов првенац.+ Манасијин првенац Махир,+ Галадов отац, био је ратник и њему су припали Галад и Васан.+
2 И остали Манасијини потомци добили су жребом своје наследство по својим породицама: Авијезерови синови,+ Хелекови синови, Азрилови синови, Сихемови синови, Еферови синови и Семидини синови. То су потомци Манасије, Јосифовог сина, мушкарци по својим породицама.+
3 Салпад,+ син Ефера, сина Галада, сина Махира, Манасијиног сина, није имао синове него ћерке, које су се звале: Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса.
4 Оне су дошле пред свештеника Елеазара,+ пред Исуса, Навиновог сина, и пред поглаваре, па су им рекле: „Јехова је Мојсију заповедио да нам се да наследство међу нашом браћом.“+ Исус им је по Јеховиној заповести дао наследство међу браћом њиховог оца.+
5 Манасији је припало десет делова земље, осим галадске и васанске земље, које су с друге стране* Јордана,+
6 јер су и Манасијине ћерке добиле наследство међу његовим синовима, а галадска земља припала је осталим Манасијиним потомцима.
7 Манасијина граница ишла је од Асира до Михмете,+ која је насупрот Сихему,+ а затим је ишла ка југу* према земљи становника Ен-Тафује.
8 Земља око Тафује+ припала је Манасији, али сама Тафуја на Манасијиној граници припала је Јефремовим потомцима.
9 Та граница се затим спуштала до речне долине* Кане, јужно од те речне долине. Тамо су били Јефремови градови међу Манасијиним градовима,+ а Манасијина граница ишла је северно од речне долине и излазила је на море.+
10 Земља јужно од те долине припадала је Јефрему, а северно од ње Манасији. Граница им је било море.+ На северу се Манасија граничио са Асиром, а на истоку са Исахаром.
11 Унутар подручја Исахара и Асира, Манасији су припали Вет-Сан и околни градови, Ивлеам+ и околни градови, становници Дора+ и околни градови, становници Ен-Дора+ и околни градови, становници Танаха+ и околни градови, као и становници Мегида и околни градови – три брдовита подручја.
12 Али Манасијини потомци нису могли да освоје те градове, тако да су Хананци остали да живе у тој земљи.+
13 Када су Израелци ојачали, наметнули су Хананцима принудни рад,+ али их нису све отерали*.+
14 Јосифови потомци су рекли Исусу: „Зашто си нам* жребом одредио само једно подручје+ као наследство? Ми смо многобројан народ јер нас Јехова благосиља све досад.“+
15 Исус им је одговорио: „Када сте толико бројан народ, па су вам Јефремова брда+ тесна, идите горе у шуму и искрчите себи земљу у крају где живе Ферезеји+ и Рефаимови+ потомци.“
16 Тада су Јосифови потомци одговорили: „Нису нам довољна та брда, а сви Хананци који живе у долини имају бојна кола+ с гвозденим оштрицама*, како они који су у Вет-Сану+ и околним градовима тако и они који су у Језраелској долини.“+
17 Исус је тада рекао Јосифовим потомцима, Јефремовом и Манасијином племену: „Ви сте многобројан народ и веома сте снажни. Нећете добити само један део,+
18 него ће вам припасти и тај брдовит крај.+ Посеците шуму на њему и он ће представљати границу вашег подручја. Отераћете Хананце премда су јаки и имају бојна кола с гвозденим оштрицама*.“+
Фусноте
^ То јест са источне стране.
^ Дословно: „десно“.
^ Видети Речник појмова, „Вади“.
^ Или: „нису им одузели земљу“.
^ Дословно: „мени“.
^ Дословно: „гвоздена кола“.
^ Дословно: „гвоздена кола“.
