Левитска 24:1-23

  • Уље за осветљење у светом шатору (1-4)

  • Хлебови који се стављају пред Јехову (5-9)

  • Каменован човек који је хулио на Божје име (10-23)

24  Јехова је још рекао Мојсију: 2  „Заповеди Израелцима да ти донесу чисто, цеђено маслиново уље за осветљење, тако да светиљке непрестано горе.+ 3  Нека Арон води рачуна о томе да у шатору састанка, у просторији пред завесом* која заклања ковчег сведочанства, светиљке стално горе пред Јеховом, од вечери до јутра. То је трајна одредба које треба да се држе из нараштаја у нараштај. 4  Нека он стално води рачуна о светиљкама на свећњаку+ од чистог злата пред Јеховом. 5  „Узми финог брашна и од њега испеци 12 округлих хлебова. Сваки хлеб умеси од две десетине ефе* брашна. 6  Стави их пред Јехову на сто од чистог злата+ и сложи их један на други у две групе, по шест у свакој групи.+ 7  Одозго на њих стави чист тамјан и спали га пред Јеховом као жртву+ која представља* те хлебове. 8  Нека се они сваког сабатног дана постављају пред Јехову.+ То је трајан савез са Израелцима. 9  Нека тај хлеб припадне Арону и његовим синовима+ и нека га они једу на светом месту,+ јер је он посебно свет, више него друге жртве које се спаљују пред Јеховом и припада свештенику. То је трајан пропис.“ 10  Једног дана у логору су се потукли син једне Израелке, коме је отац био Египћанин,+ и неки Израелац. 11  Син Израелке почео је да хули на Божје име и да га проклиње.+ Зато су га довели пред Мојсија.+ Његова мајка звала се Селомита и била је ћерка Даврије из Дановог племена. 12  Тада су га ставили под стражу док не сазнају шта је Јеховина воља.+ 13  Јехова је рекао Мојсију: 14  „Изведи тог човека из логора. Нека сви који су чули како проклиње моје име положе руке на његову главу и нека га цео народ каменује.+ 15  А ти реци Израелцима: ’Ако неко прокуне свог Бога, одговараће за свој грех. 16  Човек који похули на Јеховино име мора бити погубљен.+ Нека га цео народ каменује. Било да је досељеник или Израелац по рођењу, нека се погуби зато што је хулио на Божје име. 17  „’Ако неко убије човека*, мора бити погубљен.+ 18  Ко удари домаћу животињу* која припада другом човеку и она угине, нека да надокнаду за њу, живот за живот*. 19  Ако неко рани човека, нека му се учини као што је он учинио њему.+ 20  Прелом за прелом, око за око, зуб за зуб. Нека му се нанесе иста повреда какву је он нанео другом.+ 21  Ко удари туђу животињу и она угине, нека да надокнаду за њу,+ али онај ко убије човека, нека се погуби.+ 22  „’Нека исти закон важи за свакога, и за досељеника и за онога ко је Израелац по рођењу,+ јер ја сам Јехова, ваш Бог.‘ “ 23  Затим је Мојсије то пренео Израелцима и они су извели из логора човека који је проклињао Божје име и каменовали га.+ Тако су Израелци учинили оно што је Јехова заповедио Мојсију.

Фусноте

То јест у Светињи.
Две десетине ефе износиле су 4,4 литра. Видети Додатак Б14.
Или: „подсећа Бога на“.
Или: „удари људску душу тако да она умре“.
Или: „удари душу животиње“.
Или: „душу за душу“.