Лука 17:1-37
17 Тада је Исус рекао својим ученицима: „Неизбежно је да се појаве ствари које наводе људе на грех*. Али тешко ономе ко некога наведе на грех!
2 Боље би му било да му се око врата обеси млински камен и да буде бачен у море него да поколеба у вери* једног од ових малих.+
3 Пазите на себе. Ако твој брат почини грех, укори га.+ Ако се покаје, опрости му.+
4 Ако и седам пута на дан згреши против тебе и седам пута дође код тебе и каже: ’Кајем се‘, опрости му.“+
5 Апостоли су рекли Господу: „Дај нам више вере.“+
6 Тада је Господ рекао: „Кад бисте имали веру велику само као зрно горушице, рекли бисте овом дуду: ’Ишчупај се с кореном и пресади се у море!‘ и послушао би вас.+
7 „Ко ће од вас свом робу који оре или чува стадо рећи кад се он врати с поља: ’Дођи одмах и седи да једеш‘?
8 Зар му уместо тога неће рећи: ’Припреми ми нешто за вечеру, па стави кецељу и послужуј ме док једем и пијем, а после ћеш ти јести и пити‘?
9 Треба ли господар да захвали робу зато што је урадио оно што му је речено?
10 Тако и ви, кад извршите све своје дужности, реците: ’Ми не заслужујемо хвалу. Урадили смо оно што смо као робови били дужни да урадимо.‘ “+
11 Док је путовао у Јерусалим, пролазио је дуж границе Самарије и Галилеје.
12 Кад је улазио у једно село, угледало га је десет губаваца, али су остали подаље.+
13 И повикали су: „Исусе, Учитељу, смилуј нам се!“
14 Кад их је угледао, рекао им је: „Идите и покажите се свештеницима.“+ И док су одлазили, очистили су се од губе.+
15 Један од њих, видевши да је излечен, вратио се славећи Бога на сав глас.
16 Клекнуо је пред Исуса, поклонио му се лицем до земље и захвалио му. А тај човек је био Самарићанин.+
17 Тада је Исус рекао: „Зар се нису очистила десеторица? Где су онда остала деветорица?
18 Зар се ниједан од њих није вратио да би исказао част Богу, осим овог човека из другог народа?“
19 И рекао му је: „Устани и иди. Твоја вера те је излечила.“+
20 Фарисеји су га питали када ће доћи Божје Краљевство,+ а он им је одговорио: „Божје Краљевство не долази тако да то сви јасно виде.
21 Људи неће рећи: ’Ево, овде је!‘ или ’Тамо је!‘ Јер Божје Краљевство је међу вама.“+
22 Тада је рекао ученицима: „Доћи ће време кад ћете пожелети да видите један од дана Сина човечјег, али га нећете видети.
23 И људи ће вам говорити: ’Ено, тамо је!‘ или ’Ево, овде је!‘ Али не излазите и не идите за њима.+
24 Јер као што муња својим блеском засветли с једног до другог краја неба, тако ће бити и са Сином човечјим+ у његов дан.+
25 Али он прво мора много да претрпи и овај нараштај ће га одбацити.+
26 И као што је било у Нојевим данима,+ тако ће бити и у данима Сина човечјег:+
27 јели су, пили, женили се и удавали све до дана кад је Ноје ушао у арку.+ И дошао је Потоп и све их уништио.+
28 Исто тако, биће као и у Лотовим данима:+ јели су, пили, куповали, продавали, садили и градили.
29 Али оног дана кад је Лот изашао из Содома, с неба су запљуштали ватра и сумпор и све их уништили.+
30 Исто тако ће бити и оног дана кад се појави Син човечји.+
31 „Ако тог дана неко буде на крову, а ствари му буду у кући, нека не силази да их узме. Ако неко буде на њиви, нека се не враћа у кућу.
32 Сетите се Лотове жене.+
33 Ко се труди да сачува свој живот*, изгубиће га, а ко га изгуби, сачуваће га.+
34 Кажем вам, те ноћи двоје ће бити у једном кревету: једно ће се узети, а друго ће бити остављено.+
35 Две жене ће млети на истом млину: једна ће бити узета, а друга остављена.“
36 * ——
37 Тада су га питали: „А где, Господе?“ Он им је одговорио: „Где буде тело*, тамо ће се и орлови сакупљати.“+
Фусноте
^ Дословно: „на спотицање“.
^ Дословно: „наведе на спотицање“.
^ Или: „душу“.
^ Видети Додатак А3.
^ Или: „леш“.
