Марко 12:1-44

  • Поређење о злим виноградарима (1-12)

  • „Цару царево, а Богу Божје“ (13-17)

  • Питање о ускрсењу (18-27)

  • Две највеће заповести (28-34)

  • Да ли је Христ Давидов син? (35-37а)

  • „Чувајте се познавалаца Закона“ (37б-40)

  • Прилог сиромашне удовице (41-44)

12  После тога им је испричао ово поређење: „Један човек је засадио виноград+ и поставио ограду око њега, ископао је место за винску пресу и подигао стражарску кулу.+ Дао га је у закуп виноградарима и отпутовао у другу земљу.+ 2  Кад је дошло време бербе, послао је једног роба виноградарима да узме од њих део виноградског рода. 3  Али они су га ухватили, истукли и послали назад празних руку. 4  Послао им је и другог роба. Њему су разбили главу и извређали га.+ 5  Послао је и трећег, ког су убили. Тако и многе друге, од којих су неке истукли, а неке убили. 6  На крају им је послао свог вољеног сина,+ рекавши: ’Поштоваће мог сина.‘ 7  Али ти виноградари су рекли једни другима: ’Ово је наследник.+ Хајде да га убијемо, па ће његово наследство припасти нама.‘ 8  Тада су га ухватили и убили, а његово тело бацили изван винограда.+ 9  Дакле, шта ће урадити власник винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, а виноград ће дати другима.+ 10  Зар никад нисте читали ове речи из Писма: ’Камен који су градитељи одбацили постао је главни угаони камен*.+ 11  То је Јеховино* дело и чудесно је у нашим очима‘?“+ 12  Кад су то чули, хтели су да га ухвате јер су схватили да је испричао ово поређење имајући њих на уму. Али бојали су се народа, па су отишли.+ 13  Затим су послали к њему неке фарисеје и Иродове присталице да га наведу да каже нешто за шта би могли да га оптуже.+ 14  Кад су дошли, рекли су му: „Учитељу, знамо да говориш истину и да ниси пристрастан, јер не гледаш ко је ко, него по истини учиш Божјем путу. Да ли је дозвољено* да се цару* плаћа порез или није? 15  Да ли да плаћамо или да не плаћамо?“ Прозревши њихово лицемерје, рекао им је: „Зашто ме искушавате? Покажите ми денар*.“ 16  Кад су му донели денар, питао их је: „Чији је ово лик и натпис?“ Одговорили су: „Царев.“ 17  Исус је тада рекао: „Дајте цару царево,+ а Богу Божје.“+ И дивили су се његовим речима. 18  Тада су му пришли садукеји, који не верују у ускрсење,+ и упитали су га:+ 19  „Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неко умре и остави жену без деце, његов брат треба да се ожени том женом и продужи лозу свог брата.+ 20  Била су седморица браће. Први се оженио, али је умро и није оставио потомство. 21  Други брат се оженио истом женом, али је умро не оставивши потомство. Исто је било и с трећим братом. 22  И ниједан од седморице није оставио потомство. На крају је умрла и жена. 23  Кад буде ускрсење, коме ће од њих бити жена? Јер била је удата за сву седморицу.“ 24  Исус им је рекао: „Ви сте у заблуди, јер не познајете ни Писмо ни Божју моћ.+ 25  Јер они који устану из мртвих неће се женити ни удавати, него ће бити као анђели на небесима.+ 26  А што се тиче тога да ће мртви устати, зар нисте читали у Мојсијевој књизи, у запису о грму, како му је Бог рекао: ’Ја сам Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев‘?+ 27  А он није Бог мртвих, него живих. Ви сте у великој заблуди.“+ 28  Један од познавалаца Закона, који је пришао и чуо њихову расправу, знајући да им је добро одговорио, упитао га је: „Која је прва* од свих заповести?“+ 29  Исус је одговорио: „Прва је: ’Чуј, Израеле, Јехова*, наш Бог, један је Јехова*, 30  и воли Јехову*, свог Бога, свим својим срцем, свом својом душом*, свим својим умом и свом својом снагом.‘+ 31  А друга је: ’Воли свог ближњег као самог себе.‘+ Нема веће заповести од ових.“ 32  Познавалац Закона му је рекао: „Учитељу, добро си рекао и то је истина: ’Он је један и нема другог осим њега.‘+ 33  И волети га свим срцем, свим разумом и свом снагом и волети ближњег као самог себе вреди много више од свих жртава паљеница и других жртава.“+ 34  Видевши да је човек паметно одговорио, Исус му је рекао: „Ниси далеко од Божјег Краљевства.“ И више нико није имао храбрости да га још нешто пита.+ 35  Док је поучавао у храму, Исус је рекао: „Како то да познаваоци Закона кажу да је Христ Давидов син?+ 36  Вођен светим духом,+ сам Давид је рекао: ’Јехова* је рекао мом Господу: „Седи мени с десне стране, док не положим твоје непријатеље под твоје ноге.“ ‘+ 37  Ако га сам Давид назива ’Господом‘, како му је онда син?“+ А мноштво народа га је радо слушало. 38  Поучавајући их, говорио је: „Чувајте се познавалаца Закона који радо носе дуге одоре и воле да их поздрављају на трговима+ 39  и радо заузимају прва* места у синагогама и најбоља места на вечерама.+ 40  Они отимају имовину* удовицама и дуго се моле само зато да их други виде. Они ће добити строжу пресуду.“ 41  Потом је сео наспрам касица за прилоге+ и посматрао како народ убацује новац у касице за прилоге. Многи богаташи су убацивали много.+ 42  Дошла је једна сиромашна удовица и убацила два новчића врло мале вредности*.+ 43  Тада је позвао своје ученике и рекао им: „Верујте ми, ова сиромашна удовица ставила је више од свих који стављају новац у касице за прилоге.+ 44  Јер сви они су дали од свог вишка, а она је од своје сиротиње* дала све што је имала за живот.“+

Фусноте

Дословно: „глава угла“.
Видети Додатак А5.
Или: „исправно“.
Или: „цезару“.
Или: „најважнија“.
Видети Додатак А5.
Видети Додатак А5.
Видети Додатак А5.
Видети Додатак А5.
Или: „најбоља“.
Дословно: „прождиру куће“.
Дословно: „две лепте, то јест кодрант“. Видети Додатак Б14.
Или: „оскудице“.