Марко 6:1-56
6 Отишао је оданде и дошао у свој завичај,+ а с њим су били његови ученици.
2 Кад је дошао сабат, почео је да поучава у синагоги. Многи који су га слушали били су задивљени и говорили су: „Одакле овом човеку све то?+ Одакле му та мудрост и како то да може да чини таква чуда*?+
3 Зар он није тесар,+ Маријин син,+ а Јаковљев,+ Јосифов, Јудин и Симонов брат?+ И зар његове сестре не живе овде међу нама?“ И нису хтели да верују у њега.
4 А Исус им је рекао: „Пророка поштују свуда осим у његовом завичају, међу његовим рођацима и у његовом дому.“+
5 Зато тамо није учинио ниједно чудо, осим што је положио руке на неколико болесних и излечио их.
6 Чудио се што немају вере. Затим је обилазио околна села и поучавао људе.+
7 Тада је позвао дванаесторицу и почео да их шаље по двојицу,+ дајући им власт над нечистим духовима.+
8 Заповедио им је да не носе на пут ништа сем штапа – ни хлеб, ни торбу, ни новац* у појасу+ –
9 него да обују сандале и да не носе додатну одећу.
10 Још им је рекао: „Кад уђете у неку кућу, останите у њој све док не одете из тог места.+
11 А ако вас у неком месту не приме и не послушају вас, кад будете одлазили оданде, отресите прашину са својих ногу њима за сведочанство.“+
12 Тако су кренули и проповедали људима да треба да се покају.+
13 Истерали су многе демоне,+ а многе болесне су мазали уљем и излечили их.
14 То је чуо и краљ Ирод, јер се свуда причало о Исусу. Људи су говорили: „То је Јован Крститељ. Ускрснуо је из мртвих и зато има моћ да чини таква чуда.“+
15 Други су говорили: „То је Илија“, а трећи су говорили: „То је пророк попут пророка̂ из прошлости.“+
16 Кад је Ирод то чуо, рекао је: „То је Јован ком сам одрубио главу, он је ускрснуо.“
17 Јер Ирод је наредио да ухапсе Јована и да га везаног баце у затвор због Иродијаде, жене свог брата Филипа, којом се био оженио.+
18 Јован је говорио Ироду: „Закон не дозвољава да се ожениш женом свог брата.“+
19 Иродијада га је због тога мрзела и хтела је да га убије, али није могла,
20 јер се Ирод бојао Јована и штитио га је, знајући да је он праведан и свет човек.+ Кад год га је слушао, био је у великој недоумици шта да уради, али и даље га је радо слушао.
21 А Иродијади се пружила прилика кад је Ирод на свој рођендан+ приредио гозбу за своје високе службенике, војне заповеднике и најугледније људе из Галилеје.+
22 Иродијадина ћерка је играла пред Иродом и његовим гостима и свима се допала. Краљ је рекао девојци: „Затражи од мене шта год хоћеш и даћу ти.“
23 И заклео јој се: „Шта год затражиш од мене, даћу ти, па било то и пола мог краљевства.“
24 Она је изашла и питала своју мајку: „Шта да тражим?“ А она јој је одговорила: „Главу Јована Крститеља.“
25 Девојка се одмах вратила код краља и рекла: „Хоћу да ми сместа даш на послужавнику главу Јована Крститеља.“+
26 Краљ се веома ражалостио, али због заклетве и гостију није хтео да је одбије.
27 Зато је одмах заповедио једном стражару да му донесе Јованову главу. Он је отишао и одрубио Јовану главу у затвору.
28 Донео ју је на послужавнику и дао је девојци, а девојка ју је дала својој мајци.
29 Кад су Јованови ученици чули за то, дошли су и узели његово тело и положили га у гроб.
30 Апостоли су се вратили код Исуса и известили га о свему што су чинили и како су поучавали народ.+
31 Тада им је рекао: „Пођите са мном на једно пусто место и мало се одморите.“+ Јер многи су долазили и одлазили, па нису имали времена ни да једу.
32 Тако су сами кренули чамцем на једно пусто место.+
33 Али људи су их видели како одлазе, па су многи сазнали за то и из свих градова похрлили пешице и стигли тамо пре њих.
34 Кад је Исус изашао из чамца, видео је мноштво људи, па се сажалио на њих,+ јер су били као овце без пастира.+ И почео је да их поучава много чему.+
35 Кад је дан поодмакао, пришли су му ученици и рекли: „Ово је пусто место, а већ је касно.+
36 Реци им да се разиђу, па нека иду у околна села и на имања да купе себи нешто за јело.“+
37 Он им је на то рекао: „Ви им дајте да једу.“ А они су га упитали: „Да ли да одемо и купимо хлеба за 200 денара* па да им дамо да једу?“+
38 Он им је рекао: „Колико хлебова имате? Идите и погледајте.“ Кад су погледали, рекли су: „Пет, и две рибе.“+
39 Тада је рекао свима да у групама поседају по трави.+
40 Поседали су у групама по 100 и по 50.
41 Он је узео пет хлебова и две рибе, погледао у небо и помолио се*.+ Изломио је хлебове и дао их ученицима да их поделе људима. Тако је и две рибе разделио свима.
42 Сви су јели и наситили се.
43 Сакупили су оно што је преостало од хлеба, 12 пуних корпи, и оно што је преостало од риба.+
44 Оних који су јели хлебове било је 5 000 мушкараца.
45 Одмах после тога рекао је својим ученицима да уђу у чамац и да пре њега крену на другу обалу, према Витсаиди, а он је остао како би послао народ кући.+
46 Након што се поздравио с људима, отишао је на гору да се моли.+
47 Увече је чамац био насред мора, а он је био сам на копну.+
48 Кад их је видео како се муче веслајући, јер су пловили насупрот ветру, око четврте ноћне страже* дошао је до њих, ходајући по мору. Али чинило се као да ће проћи* поред њих.
49 Кад су га угледали како хода по мору, рекли су: „То је утвара!“ И почели су да вичу.
50 Јер сви су га видели и уплашили се. Али он им је одмах рекао: „Не бојте се! То сам ја, не плашите се!“+
51 Тада је ушао код њих у чамац и ветар је утихнуо. Кад су то видели, ученици су били задивљени.
52 Наиме, још нису схватили шта је значило чудо с хлебовима. Њихово срце то још није могло разумети.
53 Кад су прешли на другу обалу, дошли су у Генезарет и тамо су усидрили чамац.+
54 Чим су изашли из чамца, народ је препознао Исуса.
55 Људи су се растрчали по целом том крају и почели да на носилима доносе болесне тамо где су чули да се он налази.
56 По свим селима, градовима и засеоцима у које је долазио, људи су на тргове износили болесне. Молили су га да дотакну барем руб његове одеће.+ И свако ко би дотакао руб његове одеће, оздравио би.
Фусноте
^ Или: „моћна дела“.
^ Дословно: „бакар“.
^ Видети Додатак Б14.
^ Или: „изговорио благослов“.
^ Отприлике између 3 сата и 6 сати ујутру.
^ Или: „Али хтео је да прође“.
