Матеј 22:1-46
22 Исус им је опет испричао неколико поређења:
2 „Небеско Краљевство би се могло упоредити с краљем који је припремио свадбу+ свом сину.
3 Послао је робове да позову званице на свадбу, али нико од позваних није хтео да дође.+
4 Затим је послао друге робове, говорећи: ’Реците званицама: „Спремио сам гозбу, поклао сам јунце и другу утовљену стоку и све је спремно. Дођите на свадбу.“ ‘
5 Али они које је позвао нису марили за то, него су отишли – неки на своју њиву, а неки да тргују.+
6 А остали су ухватили његове робове, истукли их и убили.
7 „Краљ се разгневио и послао је војску, па је погубио те убице и спалио њихов град.+
8 Тада је рекао својим робовима: ’Свадба је припремљена, али званице нису биле достојне да дођу на њу.+
9 Зато идите на путеве који воде из града и кога год нађете позовите на свадбу.‘+
10 Робови су изашли на путеве и позвали све које су нашли, и зле и добре, тако да се свадбена дворана напунила гостима.
11 „Кад је краљ ушао да види госте, угледао је човека који није био у свадбеној одећи.
12 Питао га је: ’Пријатељу, како си ушао овде без свадбене одеће?‘ А он је занемео.
13 Тада је краљ рекао својим слугама: ’Свежите му руке и ноге и избаците га напоље у таму. Тамо ће плакати и шкргутати зубима.‘
14 „Јер много је позваних, али мало изабраних.“
15 Тада су фарисеји отишли и договорили се да га наведу да каже нешто за шта би могли да га оптуже.+
16 Послали су своје ученике заједно са Иродовим присталицама+ да му кажу: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш Божјем путу и да ниси пристрастан, јер не гледаш ко је ко.
17 Реци нам, дакле, шта мислиш: Да ли је дозвољено* да се цару* плаћа порез или није?“
18 Знајући за њихову злу намеру, Исус им је одговорио: „Зашто ме искушавате, лицемери?
19 Покажите ми новац којим се плаћа порез.“ Они су му донели денар*.
20 Затим их је питао: „Чији је ово лик и натпис?“
21 Одговорили су: „Царев.“ Тада им је рекао: „Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божје.“+
22 Кад су то чули, задивили су се, па су се окренули и отишли.
23 Тог истог дана пришли су му садукеји, који не верују у ускрсење,+ и упитали га:+
24 „Учитељу, Мојсије је рекао: ’Ако неко умре без деце, нека се његов брат ожени његовом женом и нека продужи лозу свог брата.‘+
25 Тако су код нас била седморица браће. Први се оженио и умро, а пошто није имао потомство, његов брат се оженио његовом женом.
26 Тако је било и с другим и с трећим, све до седмог.
27 На крају је умрла и жена.
28 Дакле, кад буде ускрсење, коме ће од њих седморице она бити жена? Јер била је удата за сваког од њих.“
29 Исус им је на то рекао: „Ви сте у заблуди, јер не познајете ни Писмо ни Божју моћ.+
30 Јер након ускрсења нити ће се женити нити удавати, него ће бити као анђели на небу.+
31 А за ускрсење мртвих, зар нисте читали шта вам је Бог рекао:
32 ’Ја сам Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев‘?+ А он није Бог мртвих, него живих.“+
33 Кад је народ то чуо, био је задивљен његовим учењем.+
34 Фарисеји су чули да је ућуткао садукеје, па су се окупили и дошли код њега*.
35 А један од њих, који је био добро упућен у Закон, упитао га је да би га искушао:
36 „Учитељу, која је највећа заповест у Закону?“+
37 Он му је одговорио: „’Воли Јехову*, свог Бога, свим својим срцем, свом својом душом* и свим својим умом.‘+
38 То је највећа и прва заповест.
39 Друга, слична овој, јесте: ’Воли свог ближњег као самог себе.‘+
40 На овим двема заповестима темеље се сав Закон и Пророци.“+
41 Кад су се фарисеји окупили, Исус их је упитао:+
42 „Шта мислите о Христу? Чији је он син?“ Одговорили су му: „Давидов.“+
43 А он им је рекао: „Како га онда Давид, вођен светим духом,+ назива Господом кад каже:
44 ’Јехова* је рекао мом Господу: „Седи мени с десне стране, док не положим твоје непријатеље под твоје ноге“ ‘?+
45 Ако га, дакле, Давид назива ’Господом‘, како му је онда син?“+
46 Они нису могли да му одговоре ни реч и од тог дана нико се више није усудио да га ишта пита.
Фусноте
^ Или: „исправно“.
^ Или: „цезару“.
^ Видети Додатак Б14.
^ Или можда: „па су се удружили с њима“.
^ Видети Додатак А5.
^ Видети Речник појмова.
^ Видети Додатак А5.
