Немија 4:1-23
4 Кад је Санавалат+ чуо да обнављамо зидине, разгневио се и много се наљутио, па је почео да се руга Јудејцима.
2 Тада је пред својом браћом и пред самаријском војском рекао: „Шта то раде ти јадни Јудејци? Зар мисле да могу све сами да обнове? Хоће ли приносити жртве? Хоће ли све за један дан завршити? Хоће ли из гомиле рушевина узети чађаво камење и вратити га у живот?“+
3 До њега је стајао Товија+ Амонац,+ који је рекао: „Да се лисица попне на њихов камени зид, срушила би га.“
4 Чуј, Боже наш, како нас презиру!+ Окрени њихово ругање против њих самих*+ и учини да постану заробљеници у туђој земљи.
5 Немој затворити очи пред њиховим преступом и њихов грех немој избрисати пред собом,+ јер вређају градитеље.
6 Тако смо наставили да градимо зидине и убрзо су биле довршене до пола њихове висине. Народ је и даље радио свим срцем.
7 Кад су Санавалат, Товија,+ Арапи,+ Амонци и становници Азота+ чули да обнова јерусалимских зидина напредује и да се поправљају срушени делови зидина, веома су се разгневили.
8 Сковали су заверу да дођу и боре се против Јерусалима и да у њему створе пометњу.
9 А ми смо се молили свом Богу и због њих смо постављали стражу и дању и ноћу.
10 Али људи из Јуде су говорили: „Раднике* издаје снага, а рушевина има много. Нећемо успети да довршимо зидине.“
11 А наши непријатељи су говорили: „Доћи ћемо међу њих пре него што ишта сазнају или нас примете, па ћемо их побити и прекинути њихов посао.“
12 Кад год би долазили Јудејци који су живели близу наших непријатеља, увек изнова* би нам говорили: „Напашће нас са свих страна.“
13 Зато сам поставио људе на најнижа места иза зидина, на места која су изложена нападу. Поставио сам их по њиховим породицама, с мачевима, копљима и луковима.
14 Кад сам видео да су се уплашили, одмах сам устао и рекао великашима,+ управитељима и осталом народу: „Не бојте их се.+ Мислите на Јехову, великог Бога који улива страхопоштовање,+ и борите се за своју браћу, за своје синове и ћерке, за своје жене и своје домове.“
15 Наши непријатељи су чули да смо сазнали шта намеравају да ураде и да је прави Бог осујетио њихову намеру, а ми смо наставили да обнављамо зидине.
16 Од тог дана је половина мојих људи радила,+ а половина носила копља, штитове, лукове и оклопе. Кнезови+ су пружали подршку свим људима из Јудиног племена*
17 који су градили зидине. Они који су носили терет радили су једном руком, а другом су држали оружје*.
18 Сваки градитељ је имао мач припасан уз бок док је градио, а онај који је дувао у рог+ стајао је поред мене.
19 Ја сам рекао великашима, управитељима и осталом народу: „Радови су велики и обимни, а ми смо се раширили по зидинама, далеко један од другог.
20 Кад чујете звук рога, окупите се око нас. Наш Бог ће се борити за нас.“+
21 Тако смо наставили да радимо док је друга половина држала копља, од ране зоре па док се нису појавиле звезде.
22 Тада сам рекао народу: „Нека сваки са својим слугом током ноћи остаје у Јерусалиму. Ноћу ће нам чувати стражу, а дању ће радити.“
23 Ни ја ни моја браћа, као ни моје слуге+ ни стражари који су ме пратили, нисмо скидали своју одећу, и свако од нас држао је оружје у десној руци.
Фусноте
^ Или: „Окрени њихово ругање на њихову главу“.
^ Или: „Оне који носе терет“.
^ Дословно: „по десет пута“.
^ Или: „стајали иза целог Јудиног племена“.
^ Или: „копље“.
