Постанак 29:1-35
29 Затим је Јаков кренуо даље и отишао на Исток.
2 Тамо је у пољу угледао бунар поред ког су лежала три стада оваца, јер су се на том бунару појила стада. На отвору бунара био је велики камен.
3 Кад би се тамо окупила сва стада, пастири би одваљали камен са отвора бунара и напојили стада, а после би вратили камен на његово место, на отвор бунара.
4 Јаков их је упитао: „Одакле сте, браћо моја?“, а они су одговорили: „Из Харана.“+
5 Упитао их је: „Познајете ли Нахоровог+ унука Лавана?“+, а они су одговорили: „Познајемо.“
6 Затим их је питао: „Да ли је он добро?“ Они су рекли: „Добро је. Ево долази његова ћерка Рахела+ са овцама.“
7 Тада је он рекао: „Али тек је подне. Није још време да се стада сакупљају. Напојте овце и пустите их да пасу.“
8 Они су одговорили: „Не можемо то да урадимо док се не сакупе сва стада и не склони камен са отвора бунара. Онда можемо напојити овце.“
9 Док је још разговарао с њима, дошла је Рахела са овцама свог оца, јер је била пастирица.
10 Кад је Јаков видео Рахелу, ћерку свог ујака Лавана, и Лаванове овце, одмах је пришао, склонио камен са отвора бунара и напојио овце свог ујака Лавана.
11 Онда је Јаков пољубио Рахелу и бризнуо у плач.
12 Затим је рекао Рахели да је он рођак* њеног оца и да је Ребекин син. Она је отрчала и испричала то свом оцу.
13 Чим је Лаван+ чуо да је дошао Јаков, син његове сестре, потрчао му је у сусрет. Загрлио га је, пољубио и увео у своју кућу. Тада је Јаков испричао Лавану све што му се догодило.
14 Лаван му је рекао: „Ти си заиста моја крв*.“ Тако је Јаков остао код њега месец дана.
15 Након тога, Лаван је питао Јакова: „Зар ћеш ми служити без плате само зато што си ми рођак*?+ Реци ми, шта желиш да ти буде плата?“+
16 Лаван је имао две ћерке. Старија се звала Лија, а млађа Рахела.+
17 Али Лија није имала лепе очи*, док је Рахела била врло лепа девојка.
18 Јаков је заволео Рахелу. Зато је рекао: „Служићу ти седам година за твоју млађу ћерку Рахелу.“+
19 Лаван је на то рекао: „Боље да је дам теби него неком другом. Остани код мене.“
20 Јаков је служио за Рахелу седам година,+ али то му се чинило као неколико дана, зато што ју је волео.
21 Затим је Јаков рекао Лавану: „Дај ми моју жену да будем с њом*, јер се завршило време мог служења.“
22 Тада је Лаван позвао све људе из оног места и приредио гозбу.
23 Али те вечери увео је своју ћерку Лију код Јакова и он је имао односе с њом.
24 Лаван је својој ћерки Лији дао своју слушкињу Зелфу да јој служи.+
25 Ујутру је Јаков видео да је био с Лијом. Зато је рекао Лавану: „Шта си ми то учинио? Зар ти нисам служио за Рахелу? Зашто си ме преварио?“+
26 Лаван је одговорио: „Код нас није обичај да се млађа уда пре старије.
27 Прослави до краја свадбену седмицу с њом, па ћу ти онда дати и другу ћерку за још седам година твоје службе.“+
28 Јаков је тако поступио и прославио до краја ту седмицу с њом, а онда му је Лаван дао и своју ћерку Рахелу за жену.
29 Лаван је својој ћерки Рахели дао своју слушкињу Валу+ да јој служи.+
30 Затим је Јаков имао односе и с Рахелом, коју је волео више него Лију, и служио је код Лавана још седам година.+
31 Кад је Јехова видео да Лија није вољена*, учинио ју је плодном*,+ а Рахела је била нероткиња.+
32 Лија је затруднела, родила сина и дала му име Рувим*,+ рекавши: „Јехова је видео моју невољу,+ па ће ме сада мој муж заволети.“
33 Затим је опет затруднела, родила сина и рекла: „Јехова је чуо да нисам вољена, па ми је дао и овог сина.“ Зато му је дала име Симеон*.+
34 Опет је затруднела, родила сина и рекла: „Сад ће ми муж бити привржен, јер сам му родила три сина.“ Зато је он добио име Левије*.+
35 Још једном је затруднела, родила сина и рекла: „Овог пута хвалићу Јехову.“ Зато му је дала име Јуда*.+ После тога, неко време није рађала.
Фусноте
^ Дословно: „брат“.
^ Дословно: „моја кост и моје месо“.
^ Дословно: „брат“.
^ Дословно: „Лијине очи биле су без сјаја“.
^ Или: „да спавам с њом“.
^ Дословно: „да је Лија омрзнута“.
^ Дословно: „отворио јој је материцу“.
^ „Рувим“ значи „гледајте, син!“
^ „Симеон“ значи „чути“.
^ „Левије“ значи „привржен“.
^ „Јуда“ значи „хваљен; слављен“.
