Постанак 3:1-24
3 Змија+ је била најопрезнија* од свих дивљих животиња које је Јехова Бог створио. Она је рекла жени: „Да ли је Бог заиста рекао да не смете да једете са сваког дрвета у врту?“+
2 А жена је одговорила змији: „Смемо да једемо плодове с дрвећа у врту.+
3 Али за плод с дрвета које је усред врта,+ Бог је рекао: ’Не једите га и не дирајте га да не бисте умрли.‘ “
4 На то је змија рекла жени: „Не, сигурно нећете умрети.+
5 Него Бог зна да ће вам се оног дана кад га будете јели отворити очи и да ћете постати као Бог, па ћете знати шта је добро, а шта зло.“+
6 Тада је жена видела да је плод с дрвета добар за јело, да је примамљив* и да лепо изгледа. Зато га је убрала и јела.+ После је дала и свом мужу, кад је био с њом, па је и он јео.+
7 Тада су им се отвориле очи и схватили су да су голи. Зато су сплели смоквино лишће и везали га око струка.+
8 Касније су чули глас Јехове Бога, који је ишао вртом за време дневног поветарца, па су се човек и његова жена сакрили од Јехове Бога међу дрвећем у врту.
9 Јехова Бог је дозивао човека, говорећи: „Где си?“
10 Човек је на крају одговорио: „Чуо сам твој глас у врту, али сам се уплашио јер сам го, па сам се сакрио.“
11 Тада га је Бог упитао: „Ко ти је рекао да си го?+ Да ниси јео с дрвета с ког сам ти заповедио да не једеш?“+
12 Човек је одговорио: „Жена коју си ми дао да буде уз мене, она ми је дала плод с дрвета па сам га јео.“
13 Тада је Јехова Бог упитао жену: „Зашто си то урадила?“ А жена је одговорила: „Змија ме је преварила па сам јела.“+
14 Јехова Бог је затим рекао змији:+ „Пошто си то учинила, бићеш проклета међу свим домаћим животињама и међу свим дивљим животињама. На стомаку ћеш пузати и јешћеш прашину целог свог живота.
15 Ставићу непријатељство+ између тебе+ и жене+ и између твог потомства+ и њеног потомства*.+ Оно* ће ти здробити главу,+ а ти ћеш га ранити у пету.“+
16 Жени је рекао: „Отежаћу ти трудноћу и рађаћеш децу у боловима. Чезнућеш за својим мужем, а он ће господарити над тобом.“
17 А Адаму* је рекао: „Пошто си послушао своју жену и јео с дрвета за које сам ти заповедио:+ ’С њега не смеш да једеш‘, земља ће због тебе бити проклета.+ С муком ћеш јести њен род целог свог живота.+
18 Она ће ти рађати трње и коров, а ти ћеш се хранити пољским биљем.
19 У зноју свог лица јешћеш хлеб док се не вратиш у земљу, од које си и створен.+ Јер си прах и у прах ћеш се вратити.“+
20 После тога, Адам је дао својој жени име Ева*, јер ће она постати мајка свим живима.+
21 Јехова Бог је начинио Адаму и његовој жени одећу* од коже и они су је обукли.+
22 Затим је Јехова Бог рекао: „Ево, човек је постао као један од нас у познавању добра и зла.+ А сада, да не би пружио руку па убрао плод и с дрвета живота,+ појео га и живео вечно...“
23 Тада га је Јехова Бог истерао из еденског врта,+ да обрађује земљу, од које је и створен.+
24 Тако је он отерао човека и на источној страни еденског врта поставио херувиме+ и пламени мач који се стално окретао, да би чували пут ка дрвету живота.
Фусноте
^ Или: „најлукавија“.
^ Дословно: „примамљив за очи“.
^ Дословно: „Он“.
^ Дословно: „твог семена и њеног семена“.
^ „Адам“ значи „земаљски човек; човечанство“.
^ „Ева“ значи „жива“.
^ Или: „дуге хаљине“.
