Проповедник 2:1-26

  • Соломон размишља о својим подухватима (1-11)

  • Релативна вредност људске мудрости (12-16)

  • Тежак рад – испразност (17-23)

  • Јело, пиће и уживање у раду (24-26)

2  Затим сам рекао у свом срцу: „Хајде да искусим ужитке* и видим хоће ли ме то усрећити.“ Али и то је било испразно.  2  За смех сам рекао: „То је лудост!“ И за ужитке: „Каква је корист од тога?“ 3  Решио сам да истражим да ли уживање у вину+ доноси нешто добро, пазећи притом да сачувам мудрост. Чак сам пригрлио безумље. Желео сам да сазнам шта је најбоље да људи раде током свог кратког живота под небом. 4  Учинио сам много тога:+ саградио сам себи куће+ и засадио винограде.+ 5  Направио сам себи вртове и паркове, и засадио у њима разноврсне воћке. 6  Направио сам себи језерца да из њих наводњавам дрвеће које сам засадио. 7  Довео сам слуге и слушкиње,+ и имао сам слуге рођене у мојој кући. Имао сам и много стоке, крупне и ситне,+ више од свих који су пре мене живели у Јерусалиму. 8  Накупио сам себи сребра и злата,+ блага краљева и покрајина.+ Довео сам певаче и певачице, и уживао сам у друштву жене, многих жена*, што је људима велико задовољство. 9  Постао сам већи и моћнији од свих који су пре мене живели у Јерусалиму.+ А мудрост ме није оставила. 10  Нисам себи ускратио ништа што сам пожелео*.+ Свом срцу нисам ускратио ниједно задовољство*, јер се моје срце радовало сваком мом труду, и то ми је била награда за сав труд.+ 11  А кад сам се осврнуо на све што су моје руке учиниле и на сав посао у који сам уложио велики труд,+ увидео сам да је све било испразно, све је било трчање за ветром.+ Ништа од тога није имало праву вредност* под сунцем.+ 12  Тада сам решио да проникнем у мудрост, лудост и безумље.+ (Јер шта би могао учинити човек који би дошао после краља? Само оно што је већ учињено.) 13  И увидео сам да је мудрост боља од безумља,+ исто као што је светлост боља од таме. 14  Мудар јасно види*,+ а безумник лута у тами.+ Схватио сам и то да обојицу чека исти крај.+ 15  Тада сам рекао у свом срцу: „Оно што ће задесити безумника, задесиће и мене.“+ Шта онда имам од тога што сам стекао толику мудрост? И рекао сам себи: „И то је испразно.“ 16  Јер нико се неће довека сећати ни мудрог човека ни безумника.+ У данима који долазе, свако ће бити заборављен. А како ће умрети мудар човек? Исто као и безумник.+ 17  И омрзао ми је живот,+ јер ми се све што се ради под сунцем чинило мучним – све је испразно,+ све је трчање за ветром.+ 18  Омрзло ми је све за шта сам се трудио под сунцем+ јер то морам оставити човеку који ће доћи после мене.+ 19  А ко зна да ли ће он бити мудар или луд?+ Ипак, он ће постати господар свега што сам с великим трудом и мудрошћу стекао под сунцем. И то је испразно. 20  Зато сам почео да очајавам у срцу због свега за шта сам напорно радио под сунцем. 21  Јер неко марљиво ради с мудрошћу, знањем и вештинама, али све што стекне мора да остави другом човеку, који се није трудио око тога.+ И то је испразност и велика несрећа*. 22  Шта човек има од свег свог труда и од решености* да марљиво ради под сунцем?+ 23  Јер све дане његовог живота посао му задаје бол и бригу,+ а његово срце нема мира ни ноћу.+ И то је испразно. 24  За човека нема ничег бољег него да једе и пије и да ужива у свом раду*.+ Схватио сам да и то долази из руке правог Бога.+ 25  Јер ко има богатију трпезу од мене?+ 26  Човеку који му је по вољи прави Бог даје мудрост, знање и радост,+ а грешнику даје да сабира и сакупља за онога који је по вољи правом Богу.+ И то је испразно, и то је трчање за ветром.

Фусноте

Или: „весеље“.
Или: „угледне жене, многих угледних жена“.
Или: „весеље“.
Дословно: „што су моје очи пожелеле“.
Или: „Од свега тога није било никакве користи“.
Дословно: „има очи у глави“.
Или: „велико зло“.
Дословно: „од настојања свог срца“.
Или: „ужива у плодовима свог рада“.