Псалми 56:1-13

  • Молитва током прогонства

    • „Уздам се у Бога“ (4)

    • „Сакупи моје сузе у свој мех“ (8)

    • „Шта ми може човек?“ (4,11)

Хоровођи. За „Нему голубицу која је далеко“. Миктам.* Псалам који је Давид написао кад су га Филистеји ухватили у Гату.+ 56  Смилуј ми се, Боже, јер ме смртни човек напада*. Сваки дан се боре против мене и угњетавају ме.  2  Моји непријатељи стално насрћу на мене,боре се против мене, много их је и охоли су.  3  Кад ме обузме страх,+ ја се уздам у тебе.+  4  Уздам се у Бога, чију реч хвалим,уздам се у Бога, не бојим се. Шта ми може човек?+  5  Сваки дан раде против мене,мисле само о томе како да ми науде.+  6  Вребају из заседе да би ме напали,прате сваки мој корак,+желе да ми одузму живот.+  7  Одбаци их због њиховог зла. Казни народе у свом гневу, Боже.+  8  Ти добро знаш колико сам патио као бегунац.+ Сакупи моје сузе у свој мех.+ Зар оне нису записане у твојој књизи?+  9  Оног дана кад те призовем, моји непријатељи ће устукнути.+ У једно сам сигуран – Бог је уз мене.+ 10  Уздам се у Бога, чију реч хвалим,уздам се у Јехову, чију реч хвалим, 11  уздам се у Бога, не бојим се.+ Шта ми може човек?+ 12  Боже, испунићу завете које сам ти дао.+Принећу ти жртве захвалнице.+ 13  Јер избавио си ме од смрти+и сачувао од спотицања+како бих служио теби, Боже, у светлости живота.+

Фусноте

Или: „јер смртни човек хоће да ме прогута“.