Судије 17:1-13
-
Михини идоли и његов свештеник (1-13)
17 У Јефремовим брдима+ живео је један човек који се звао Миха.
2 Он је једном својој мајци рекао: „Оних 1 100 сребрника који су ти украдени и због којих си изговорила клетву коју сам и ја чуо, ево, то сребро је код мене. Ја сам га узео.“ Мајка му је рекла: „Нека Јехова благослови мог сина.“
3 Тада је вратио мајци 1 100 сребрника, а она му је рекла: „Посветићу своје сребро Јехови. Од њега направи себи један резбарени кип и један ливени* кип.+ Зато ти га сада враћам.“
4 Када је вратио сребро мајци, она је узела 200 сребрника и дала их сребрару. Он је направио резбарени кип и ливени* кип, које су ставили у Михину кућу.
5 Миха је имао светилиште. Начинио је свештенички ефод+ и кипове кућних богова*,+ и једног од својих синова поставио* је да му служи као свештеник.+
6 У то време није било краља у Израелу.+ Свако је чинио оно што је мислио да је исправно.+
7 Био је један младић из Витлејема+ у Јуди. Он је био Левит+ који је неко време живео међу Јудиним племеном.
8 Тај човек је отишао из града Витлејема у Јуди да нађе место где ће живети. На свом путу је стигао до Јефремових брда, до Михине куће.+
9 Миха га је упитао: „Одакле долазиш?“ А он му је одговорио: „Ја сам Левит из Витлејема у Јуди и тражим место где ћу живети.“
10 Миха му је рекао: „Остани код мене и буди ми саветник* и свештеник, а ја ћу ти давати десет сребрника годишње, као и одећу и храну.“ Тако је Левит ушао код њега.
11 Левит је одлучио да остане код Михе и тај младић му је био као један од синова.
12 Затим га је Миха поставио да му служи као свештеник+ и он је живео у Михиној кући.
13 Миха је рекао: „Сада знам да ће ми Јехова чинити добро, јер за свештеника имам Левита.“
Фусноте
^ Или: „метални“.
^ Или: „метални“.
^ Дословно: „терафиме“.
^ Или: „напунио му руке влашћу“.
^ Дословно: „отац“.
