Судије 21:1-25

  • Венијаминово племе сачувано (1-25)

21  Израелци су се заклели у Миспи+ речима: „Нико од нас неће дати своју ћерку за жену некоме из Венијаминовог племена.“+  Затим је народ отишао у Ветиљ+ и ту седео пред правим Богом до вечери. Јадиковали су и горко плакали.  Онда су рекли: „Јехова, Боже Израелов, зашто се ово десило у Израелу? Зашто да данас нестане једно племе из Израела?“  Сутрадан је народ рано устао, подигао олтар на том месту и принео жртве паљенице и жртве заједништва.+  Тада су Израелци рекли: „Ко се из свих израелских племена није појавио на скупу пред Јеховом?“ Они су се свечано заклели да се погуби свако ко не дође пред Јехову у Миспу.  Израелском народу је било жао због онога што се десило Венијамину, њиховом брату, па су рекли: „Данас је одсечено једно племе од Израела.  Шта ћемо учинити да би они који су преживели добили жене, пошто смо се заклели Јеховом+ да им нећемо дати своје ћерке за жене?“+  Питали су: „Ко из свих израелских племена није дошао пред Јехову у Миспу?“+ Схватили су да нико из Јависа у Галаду није дошао у логор где је народ био окупљен*.  Кад је народ пребројан, тада су видели да ту нема никог од становника Јависа у Галаду. 10  Зато су сви окупљени Израелци послали 12 000 најхрабријих људи и заповедили им: „Идите и мачем побијте становнике Јависа у Галаду заједно са женама и децом.+ 11  Учините овако: побијте све мушкарце и све жене које су имале односе с мушкарцем.“ 12  Међу становницима Јависа у Галаду нашли су 400 девојака, девица, које нису имале односе с мушкарцем. Њих су довели у логор у Силому,+ у хананској земљи. 13  Окупљени народ је тада послао поруку Венијаминовом племену које је било на стени Римон+ и понудио им мир. 14  Тада су се људи из Венијаминовог племена вратили, а Израелци су им дали жене из Јависа у Галаду које су оставили у животу.+ Али није их било довољно за све. 15  Народу је било жао Венијамина,+ јер је Јехова унео раздор међу израелска племена. 16  Старешине народа су рекле: „Шта да учинимо да и остали добију жене, пошто су побијене све жене из Венијаминовог племена?“ 17  Затим су додали: „Преживели из Венијаминовог племена треба да задрже своје наследство, да не би нестало једно племе из Израела. 18  Али ми њима не смемо давати своје ћерке за жене, јер су се Израелци заклели: ’Нека је проклет онај ко да жену некоме из Венијаминовог племена.‘ “+ 19  Онда су рекли: „Ево, сваке године се слави празник у част Јехови у Силому,+ северно од Ветиља, источно од пута који води од Ветиља у Сихем и јужно од Левоне.“ 20  Зато су заповедили људима из Венијаминовог племена: „Идите и поставите заседу у виноградима. 21  Чим видите да девојке* из Силома излазе да играју коло, изађите из винограда и нека свако за себе отме жену од девојака из Силома, па се онда вратите у Венијаминову земљу. 22  Ако њихови очеви или њихова браћа дођу код нас да се жале, ми ћемо им рећи: ’Имајте милости, јер нисмо успели да за сваког од њих узмемо жену у рату,+ а ни ви им нисте могли дати девојке за жене пошто бисте били криви.‘ “+ 23  Људи из Венијаминовог племена су тако поступили и свако од њих је узео себи жену од отетих девојака које су играле. Онда су се вратили на своје наследство па су опет саградили градове+ и населили се у њима. 24  Тада су се Израелци разишли одатле, сваки у своје племе и у своју породицу. Отишли су оданде, сваки на своје наследство. 25  У то време није било краља у Израелу.+ Свако је чинио оно што је мислио да је исправно.

Фусноте

Или: „где је била скупштина“. Видети Речник појмова.
Дословно: „ћерке“.