Тужбалице 2:1-22

  • Јеховин гнев против Јерусалима

    • Нема милости (2)

    • „Јехова је постао попут непријатеља“ (5)

    • Оплакивање Сиона (11-13)

    • Пролазници се чуде томе шта је остало од некада лепог града (15)

    • Непријатељи се радују због пропасти Сиона (17)

א [алеф] 2  Како ли је Јехова облаком свог гнева обавио кћер сионску! Бацио је Израелову лепоту с неба на земљу.+ У дан свог гнева није се сетио подножја својих ногу.+ ב [бет]   Јехова је без милости прогутао сва Јаковљева пребивалишта. У свом гневу је разорио утврђења кћери Јудине.+ Бацио је на земљу и оскрнавио краљевство+ и кнезове.+ ג [гимел]   У жестини гнева одузео је сву снагу* Израелу. Повукао је своју десницу кад се непријатељ приближио.+У Јакову је горео као ватра која прождире све око себе.+ ד [далет]   Као непријатељ је натегао свој лук и његова десница је спремна да нападне.+Побио је све што је нашим очима било драго.+ Излио је свој гнев као ватру+ у шатор кћери сионске.+ ה [хе]   Јехова је постао попут непријатеља.+Прогутао је Израел. Прогутао је све његове куле,разорио је сва његова утврђења. Умножио је тугу и јад кћери Јудиној. ו [вав]   Срушио је своју сеницу+ као да је обична колибица у врту. Прекинуо* је свој празник.+ Јехова је на Сиону бацио у заборав празник и сабат,и у свом жестоком гневу не мари ни за краља ни за свештеника.+ ז [зајин]   Јехова је одбацио свој олтар,с презиром је одбацио своје светилиште.+ Зидине тврђава предао је у руке непријатељу.+ Викали су у Јеховином дому+ као на празнични дан. ח [хет]   Јехова је одлучио да разруши зидине кћери сионске.+ Измерио је зидине мерним ужетом.+ Његова рука је уништавала, није се устезао. У тугу је завио бедем и зидине. Заједно су пали. ט [тет]   Њена врата су утонула у земљу.+ Уништио је и поломио њене преворнице. Њен краљ и њени кнезови су изгнани међу народе.+ Нема закона*, а ни пророци више не добијају визије од Јехове.+ יјод] 10  Старешине кћери сионске седе на земљи и ћуте.+ Главу су посули прашином и обукли се у кострет.+ Јерусалимске девојке су обориле главу до земље. כ [каф] 11  Очи су ми се умориле од плакања.+ Утроба ми се ускомешала. Срце ми се сломило* због пропасти кћери мог народа*,+јер деца и одојчад губе свест по градским трговима.+ ל [ламед] 12  Говоре својим мајкама: „Гладан сам и жедан!*“,+ док губе свест по градским трговима као да су рањени,док полако умиру у наручју својих мајки. מ [мем] 13  Шта да ти наведем као пример?Са чим да те упоредим, кћери јерусалимска? Са чим да те изједначим како бих те утешио, девице, кћери сионска? Јер је твоја пропаст велика као море.+ Ко ће те излечити?+ נ [нун] 14  Твоји пророци су ти преносили лажне и испразне визије,+нису открили твој преступ и тако те сачували од ропства,+него су ти преносили лажне и преварне објаве.+ ס [самех] 15  Сви који пролазе путем подругљиво ти пљескају рукама.+ Чуде се*+ и одмахују главом због кћери јерусалимске, говорећи: „Зар се за овај град говорило: ’Он је савршенство лепоте, радост целог света‘?“+ פ [пе] 16  Против тебе говоре сви твоји непријатељи. Презиру те*, љутито шкргућу зубима и говоре: „Прогутали смо га.+ Ово је дан који смо чекали!+ Доживели смо да га видимо!“+ ע [ајин] 17  Јехова је учинио оно што је наумио,+ испунио је своју реч,+оно што је још давно заповедио.+ Уништио те је без милости.+ Дао је непријатељу да се радује над тобом, ојачао је* твоје противнике. צ [цади] 18  Чујте ме зидине кћери сионске, срце народа вапи ка Јехови. Нека сузе као поток теку дан и ноћ! Не дај себи предаха, нек твоје око не престане да плаче! ק [коф] 19  Устани! Плачи ноћу, кад почињу страже! Пред Јеховом изливај срце као воду! Подигни руке к њему и моли се за живот своје деце,која од глади губе свест на угловима свих улица.+ ר [реш] 20  Погледај, Јехова, и види свој народ који си овако тешко казнио. Зар треба да жене једу свој пород, децу коју су здраву родиле,+и да у Јеховином светилишту буду убијени свештеници и пророци?+ ש [шин] 21  Деца и старци мртви леже на земљи по улицама.+ Моје девојке и моји младићи погинули су од мача.+ Убијао си у дан свог гнева, клао си без милости.+ ת [тав] 22  Сазвао си страхоте са свих страна да се окупе као на празник.+ У дан Јеховиног гнева нико није ни побегао ни преживео.+Децу коју сам родила* и одгајила, мој непријатељ је побио.+

Фусноте

Дословно: „сломио сваки рог“.
Или: „Уништио“.
Или: „поуке“.
Дословно: „Јетра ми се просула на земљу“.
„Кћи мог народа“ је поетски израз којим се вероватно изражава сажаљење и саосећање.
Дословно: „Где су жито и вино?“
Дословно: „звижде“.
Дословно: „Звижде“.
Дословно: „узвисио је рог“.
Или: „здраву родила“.