Тужбалице 4:1-22
א [алеф]
4 Како ли је потамнело сјајно злато, то чисто злато!+
Како свето камење+ лежи разбацано по угловима свих улица!+
ב [бет]
2 А драгоцени синови Сиона, некада цењени као чисто злато,сада су на цени колико и земљани ћупови,дело грнчаревих руку!
ג [гимел]
3 Чак и шакали доје своје младунце,а кћи мог народа постала је окрутна,+ попут нојева у пустињи.+
ד [далет]
4 Одојчету се од жеђи језик лепи за непце.
Деца моле за хлеб,+ али нико им га не даје.+
ה [хе]
5 Они који су некад јели укусна јела леже изгладнели* по улицама.+
Они који су одрасли одевени у скерлет+ сада грле гомиле пепела.
ו [вав]
6 Казна за преступ кћери мог народа већа је од казне за грех Содома,+који је у трену био уништен и коме нико није пружио руку да му помогне.+
ז [зајин]
7 Њени назиреји+ су били чистији од снега, бељи од млека.
Били су руменији од корала, сјајни као сафир.
ח [хет]
8 Сада су црњи од чађи,више их не препознају на улицама.
Кожа им се прилепила за кости,+ осушила се као дрво.
ט [тет]
9 Боље су прошли они који су побијени мачем него они који умиру од глади,+који су изнемогли и умиру због несташице хране, као да су прободени мачем.
י [ јод]
10 Жене које су некад биле самилосне кувале су своју децу.+
Њима су се храниле у време пропасти кћери мог народа.+
כ [каф]
11 Јехова је искалио своју срџбу,излио је свој жестоки гнев.+
И на Сиону је запалио ватру која прождире његове темеље.+
ל [ламед]
12 Ни краљеви целог света ни сви који живе на земљи нису веровалида ће противник и непријатељ ући на јерусалимска врата.+
מ [мем]
13 То се догодило због греха његових пророка и преступа његових свештеника,+који су усред града проливали крв праведних.+
נ [нун]
14 Лутају улицама као да су слепи.+
Упрљали су се крвљу,+па нико не сме да им дотакне одећу.
ס [самех]
15 „Одлазите, нечисти!“, вичу им. „Одлазите! Одлазите! Не дотичите нас!“
Јер су постали бескућници и лутају унаоколо.
Међу народима се говори: „Они више не могу живети код нас*.+
פ [пе]
16 Сам Јехова их је расејао,+више неће с наклоношћу гледати на њих.
Људи неће поштовати свештенике,+ неће имати обзира према старешинама.“+
ע [ајин]
17 Очи су нам се умориле док смо узалуд гледали ко ће нам помоћи.+
Упорно смо очекивали помоћ од народа који нас није могао спасти.+
צ [цади]
18 Вребали су нас на сваком кораку,+ па нисмо могли ходати по својим трговима.
Крај нам се приближио, дани су нам одбројани, дошао нам је крај.
ק [коф]
19 Наши гониоци су били бржи од орлова на небу.+
Прогањали су нас по горама, у пустињи су нам постављали заседе.
ר [реш]
20 У њиховој великој јами заробљен+ је наш животни дах, Јеховин помазаник,+онај за кога смо говорили: „Под његовом заштитом* ћемо живети међу народима.“
ש [шин]
21 Радуј се и весели се, кћери едомска,+ која живиш у земљи Уз.
Али и до тебе ће доћи чаша,+ па ћеш се опити и открити своју голотињу.+
ת [тав]
22 Кћери сионска, довољно си кажњена за свој преступ.
Неће те он опет одвести у изгнанство.+
Позваће те на одговорност због твог преступа, кћери едомска,
разоткриће твоје грехе.+
