Тужбалице 5:1-22
5 Јехова, сети се шта нам се десило!
Погледај и види нашу срамоту!+
2 Наше наследство је предато странцима, наше куће туђинцима.+
3 Постали смо сирочад, немамо оца, а наше мајке су као удовице.+
4 Морамо да платимо да бисмо пили своју воду,+ а и своја дрва купујемо.
5 Они који нас прогоне само што нас нису стигли.Изнемогли смо, али не можемо да предахнемо.+
6 Пружамо руку према Египту+ и Асирији+ да се наситимо хлеба.
7 Више нема наших предака који су згрешили, а ми морамо трпети због њихових преступа.
8 Сада слуге владају над нама. Никога нема да нас избави из њихове руке.
9 Набављамо себи хлеб излажући живот опасности,+ јер нам у пустињи прети мач.
10 Од неподношљиве глади кожа нам се као пећ зажарила.+
11 Осрамотили* су жене на Сиону, девице у Јудиним градовима.+
12 Кнезове су обесили за руку,+ а ни старешине нису поштовали.+
13 Младићи носе млинско камење, а дечаци посрћу под товарима дрва.
14 Код градских врата више нема старешина,+ младићи више не свирају своје песме.+
15 У нашем срцу више нема радости, наше играње се претворило у туговање.+
16 Пала је круна с наше главе. Тешко нама, јер смо згрешили!
17 Зато наше срце болује,+зато нас очи издају.+
18 Јер је гора Сион опустела+ и лисице тумарају по њој.
19 А ти ћеш, Јехова, седети на престолу у сву вечност.
Твој престо стоји из нараштаја у нараштај.+
20 Зашто да нас заувек заборавиш и да нас тако дуго оставиш саме?+
21 Јехова, врати нас к себи и ми ћемо ти се радо вратити.+
Учини да све буде као што је некада било.+
22 Али ти си нас сасвим одбацио.
Веома си гневан на нас.+
Фусноте
^ Или: „Силовали“.
