Прва Јованова 3:1-24

  • „Сада смо Божја деца“ (1-3)

  • Разлика између Божје и Ђаволове деце (4-12)

    • Исус ће уништити Ђаволова дела (8)

  • Волети једни друге (13-18)

  • „Бог је већи од нашег срца“ (19-24)

3  Видите какву нам је љубав показао Отац!+ Назвао нас је својом децом*,+ а ми то и јесмо. Зато нас свет не познаје,+ јер није упознао њега.+ 2  Вољени, сада смо Божја деца,+ али још нам није откривено шта ћемо бити.+ Ипак, знамо да ћемо, кад се он покаже, бити попут њега, јер ћемо га видети управо онаквог какав јесте. 3  И свако ко се узда у њега, чисти се,+ јер је и он чист. 4  Ко год чини грех, чини и безакоње, будући да је грех безакоње. 5  Знате и да је Син дошао да однесе наше грехе,+ а у њему нема греха. 6  Ко год остаје у јединству с њим, не чини грех.+ Свако ко чини грех није га ни видео ни упознао. 7  Дечице, нека вас нико не заведе. Ко чини оно што је праведно, праведан је, као што је и он праведан. 8  Ко чини грех, потиче од Ђавола, јер Ђаво греши од почетка*.+ Зато је дошао Божји Син, да уништи Ђаволова дела.+ 9  Ко год је рођен од Бога, не чини грех,+ јер је Божји дух* у њему. Он не може да чини грех, јер је рођен од Бога.+ 10  Божја деца и Ђаволова деца препознају се по овоме: онај ко не чини оно што је праведно, не потиче од Бога, као ни онај ко не воли свог брата.+ 11  Јер још у почетку сте чули заповест да треба да волимо једни друге.+ 12  Не будимо као Каин, који је потицао од Злога и убио свог брата.+ А зашто га је убио? Зато што су му дела била зла,+ а дела његовог брата праведна.+ 13  Браћо, немојте се чудити што вас свет мрзи.+ 14  Ми знамо да смо прешли из смрти у живот,+ јер волимо браћу.+ Ко не воли, остаје у смрти.+ 15  Ко год мрзи свог брата, убица је,+ а ви знате да ниједан убица неће добити вечни живот.+ 16  Разумели смо шта је љубав захваљујући томе што је он дао свој живот* за нас.+ И ми смо дужни да дамо свој живот* за своју браћу.+ 17  Али ако неко има довољно средстава за живот и види свог брата у оскудици, а ипак му се не смилује, како може да каже да воли Бога?+ 18  Дечице, немојмо волети само речима и језиком,+ него и делима+ и истином.+ 19  По томе ћемо знати да потичемо од истине и уверићемо своје срце да нас Бог воли*, 20  кад год нас оно због нечега осуђује, јер Бог је већи од нашег срца и зна све.+ 21  Вољени, ако нас наше срце не осуђује, онда можемо с пуним поуздањем* да се обратимо Богу,+ 22  и шта год да га замолимо добијамо од њега,+ јер се држимо његових заповести и чинимо оно што му је по вољи. 23  А ово је његова заповест: да верујемо у његовог Сина Исуса Христа*+ и да волимо једни друге,+ као што нам је заповедио. 24  Сем тога, онај ко се држи Божјих заповести остаје у јединству с Богом и Бог остаје у јединству с њим.+ А захваљујући духу који нам је он дао, ми знамо да он остаје у јединству с нама.+

Фусноте

Дословно: „Божјом децом“.
Или: „откако је почео“, то јест од када се побунио против Бога.
Дословно: „његово семе“, то јест семе које може донети плод.
Или: „своју душу“.
Или: „своју душу“.
Или: „умирићемо своје срце пред њим“.
Или: „са слободом говора“.
Дословно: „у име његовог Сина Исуса Христа“.