Прва Самуилова 26:1-25
26 После неког времена, људи из Зифа+ су дошли код Саула у Гавају+ и рекли му: „Зар се Давид не крије на брду Ехели, наспрам Гесимона*?“+
2 Саул је отишао у пустињу Зиф с 3 000 изабраних израелских војника да тамо тражи Давида.+
3 Улогорио се поред пута на брду Ехели, које је наспрам Гесимона. Давид је тада био у пустињи и сазнао је да је Саул дошао за њим у пустињу.
4 Зато је послао људе у извидницу да би проверио да ли је Саул стварно дошао.
5 Давид је затим отишао до места где се Саул улогорио и видео где су спавали Саул и Авенир,+ Ниров син, заповедник војске. Саул је спавао у ограђеном делу логора, а војска је била улогорена око њега.
6 Тада је Давид упитао Ахимелеха Хетејина+ и Ависаја,+ Серујиног сина,+ Јоавовог брата: „Ко ће ићи са мном код Саула у логор?“ Ависај је одговорио: „Ја ћу ићи с тобом.“
7 Тако су Давид и Ависај ноћу дошли до улогорене војске. Саул је спавао у ограђеном делу логора, а копље му је било поред главе, забодено у земљу. Око њега су лежали Авенир и војници.
8 Ависај је рекао Давиду: „Бог ти је данас предао у руке твог непријатеља.+ Молим те, допусти ми да га једним ударцем прибијем копљем за земљу. Други ми ударац неће ни требати.“
9 Али Давид је рекао Ависају: „Немој да га убијеш. Јер ко може дићи руку на Јеховиног помазаника+ и остати недужан?“+
10 Давид је још рекао: „Заклињем се Јеховом, живим Богом, Јехова ће га погубити+ или ће доћи дан+ када ће умрети или ће отићи у битку и погинути.+
11 У Јеховиним очима би било зло да дигнем руку на Јеховиног помазаника!+ Молим те, узми сада копље које му је поред главе и крчаг за воду, па да идемо одавде.“
12 Давид је узео копље и крчаг за воду који су били поред Саулове главе, па су отишли. Нико их није видео+ ни опазио нити се ико пробудио. Сви су спавали јер је Јехова учинио да утону у дубок сан.
13 Тада је Давид прешао на другу страну и стао подаље наврх горе, тако да су били на великој удаљености једни од других.
14 Затим је Давид почео да дозива војнике и Авенира,+ Нировог сина: „Авенире, зашто се не одазиваш?“ Авенир је одговорио: „Ко си ти што дозиваш краља?“
15 Давид је рекао Авениру: „Зар ти ниси јунак? Ко је као ти у Израелу? Зашто онда ниси чувао свог господара, краља? Један од војника је дошао да убије твог господара, краља.+
16 Ниси извршио своју дужност. Заклињем се Јеховом, живим Богом, заслужили сте смрт јер нисте чували свог господара, Јеховиног помазаника!+ Погледај око себе! Где је краљево копље и крчаг за воду+ који су му били поред главе?“
17 Тада је Саул препознао Давидов глас па је рекао: „Је ли то твој глас, сине мој Давиде?“+ А Давид је одговорио: „Да, то је мој глас, господару мој, краљу.“
18 Затим је рекао: „Зашто мој господар прогони свог слугу?+ Шта сам учинио и шта сам скривио?+
19 Молим те, мој господару, краљу, послушај речи свог слуге: Ако те је Јехова навео да ме прогониш, нека прихвати мој принос од жита. Али ако су то учинили људи,+ нека су проклети пред Јеховом јер су ме данас отерали од Јеховиног народа*.+ То је као да су ми рекли: ’Иди, служи другим боговима!‘
20 Немој допустити да моја крв буде проливена на земљу далеко од Јеховиног лица. Израелски краљ је изашао да тражи обичну буву,+ као да лови јаребицу по брдима.“
21 Тада је Саул рекао: „Згрешио сам.+ Врати се, сине мој Давиде, јер ти нећу више чинити зло зато што ти је данас мој живот био драгоцен.+ Поступио сам безумно и много сам погрешио.“
22 Давид је одговорио: „Ево краљевог копља. Нека дође неко од твојих људи да га узме.
23 Јехова ће сваког наградити према његовој праведности+ и његовој верности. Јехова те је данас предао мени у руке, али ја нисам хтео да дигнем руку на тебе, Јеховиног помазаника.+
24 Као што је мени данас био драгоцен твој живот, тако нека мој живот буде драгоцен Јехови и нека ме он избави из сваке невоље.“+
25 Саул је рекао Давиду: „Благословљен да си, сине мој Давиде. Ти ћеш сигурно чинити велика дела и сигурно ћеш остварити оно што наумиш.“+ Након тога је Давид отишао својим путем, а Саул се вратио кући.+
Фусноте
^ Или можда: „пустиње“.
^ Или: „власништва“. Овај израз се може односити и на народ и на земљу коју су добили у наследство.
