2. Коринћанима 7:1-16
7 Дакле, пошто имамо та обећања,+ вољени, очистимо се од сваке прљавштине тела и духа+ и трудимо се да усавршимо своју светост бојећи се Бога.
2 Направите у свом срцу места за нас.+ Никоме нисмо учинили ништа нажао, никога нисмо искварили, никога нисмо искористили.+
3 Не кажем то да вас осудим. Јер већ сам рекао да сте у нашем срцу, заједно смо било да умиремо било да живимо.
4 Вама могу да говорим врло отворено. Веома се поносим вама. Заиста сам се утешио, преплавила ме је радост упркос свој нашој невољи.+
5 Истина, кад смо дошли у Македонију,+ за нас* није било олакшања, него су нас и даље са свих страна сналазиле невоље – споља борбе, а изнутра страхови.
6 Али Бог, који теши потиштене,+ утешио нас је Титовом посетом*.
7 И није нас утешила само његова посета него и то што се он охрабрио због вас. Известио нас је о вашој жаркој жељи да ме видите, о вашој великој тузи, вашој искреној бризи за мене, тако да сам се још више обрадовао.
8 Зато, ако сам вас и ражалостио својим писмом,+ није ми жао. Ако ми је и било жао (кад сам видео да вас је то писмо ражалостило, али само накратко),
9 сада се радујем, не зато што сте се ражалостили, него зато што вас је та жалост навела на покајање. Јер сте се ражалостили у складу с Божјом вољом, тако да нисте претрпели никакву штету због нас.
10 Јер жалост која је у складу с Божјом вољом подстиче на покајање које води до спасења – покајање због ког не треба жалити+ – а жалост својствена овом свету доноси смрт.
11 Погледајте какву је горљивост створило у вама то што сте се ражалостили у складу с Божјом вољом и како вас је то навело на очишћење, на огорчење, на страх, на искрену жељу за покајањем, на ревност, на исправљање онога што је неисправно.+ У сваком погледу сте показали да сте у томе чисти*.
12 Дакле, иако сам вам писао, нисам то учинио због онога који је поступио неисправно,+ нити због онога према коме се поступило неисправно, него да бисте пред Богом показали своју искрену жељу да нас послушате.
13 Зато смо се утешили.
А још више смо се обрадовали због Титове радости, јер сте сви ви окрепили његово срце*.
14 Јер ако сам вас хвалио пред њим, нисам се осрамотио, него као што је истина све што смо вама говорили, тако је и оно чиме смо се хвалили пред Титом било истина.
15 И његова љубав према вама још је снажнија кад се сети послушности свих вас,+ како сте га примили са страхом и поштовањем.
16 Радујем се јер имам потпуно поуздање у вас*.
Фусноте
^ Дословно: „наше тело“.
^ Дословно: „присутношћу“.
^ Или: „честити; недужни“.
^ Дословно: „дух“.
^ Или можда: „јер сам храбар због вас“.
