Друга о краљевима 4:1-44
4 Једном је жена једног од пророчких синова+ завапила к Јелисеју: „Твој слуга, мој муж, умро је, а ти добро знаш да се твој слуга увек бојао Јехове.+ А сада је дошао зајмодавац да оба моја сина узме себи за робове.“
2 Јелисеј јој је рекао: „Како да ти помогнем? Реци ми шта имаш у кући.“ Она му је одговорила: „Твоја слушкиња нема у кући ништа, осим једног крчага уља.“+
3 Тада јој је он рекао: „Иди и позајми од свих својих суседа празне посуде. Узми их што више можеш.
4 Онда уђи у кућу и затвори врата за собом и за својим синовима. Сипај уље у све те посуде и стављај на страну оне које напуниш.“
5 И она је отишла од њега.
Кад је затворила врата за собом и за својим синовима, они су јој додавали посуде, а она их је пунила.+
6 Кад су све посуде биле пуне, рекла је једном од својих синова: „Донеси ми још једну посуду.“+ Али он јој је одговорио: „Нема више посуда.“ Тада је уље престало да тече.+
7 Она је отишла и јавила то слуги правог Бога, а он је рекао: „Иди, продај уље и отплати дугове, а од онога што остане моћи ћете да живите ти и твоји синови.“
8 Једног дана Јелисеј је отишао у Сунам.+ Тамо је живела једна угледна жена која га је позвала на оброк.+ Кад год би пролазио туда, свраћао је код ње да једе.
9 Она је рекла свом мужу: „Знам да је онај човек који увек свраћа код нас свети Божји слуга.
10 Хајде да му направимо собицу на крову+ и да му ставимо тамо кревет, сто, столицу и свећњак. Ту ће моћи да борави сваки пут кад дође код нас.“+
11 Једног дана Јелисеј је дошао код њих, па је отишао у собу на крову и легао.
12 Затим је свом слуги Гијезију+ рекао: „Позови Сунамку.“+ Он ју је позвао да дође.
13 Тада је рекао Гијезију: „Молим те, реци јој овако: ’Толико си тога учинила за нас.+ Шта могу ја да учиним за тебе?+ Желиш ли да кажем нешто за тебе краљу+ или заповеднику војске?‘ “ А она је одговорила: „Не треба. Добро ми је јер живим међу својим народом.“
14 Затим је рекао: „Шта би се онда могло учинити за њу?“ Гијезије је одговорио: „Она нема сина,+ а муж јој је стар.“
15 Тада је Јелисеј рекао: „Позови је!“ Он ју је позвао и она је стала код улаза.
16 Рекао јој је: „Догодине у ово доба у наручју ћеш држати сина.“+ А она је одговорила: „Не, господару мој, Божји слуго! Немој лагати своју слушкињу.“
17 Након неког времена, жена је затруднела и наредне године у исто доба родила је сина, као што јој је Јелисеј и рекао.
18 Кад је дечак порастао, једног дана је отишао код свог оца, који је био са жетеоцима.
19 Почео је да се жали оцу: „Моја глава! Моја глава!“ А отац је рекао свом слуги: „Однеси га мајци.“
20 Слуга га је однео његовој мајци. Дечак је седео у њеном крилу до поднева, а онда је умро.+
21 Она га је однела у собу на крову и положила га на кревет Божјег слуге,+ затворила врата за собом и отишла.
22 Затим је позвала свог мужа и рекла му: „Молим те, пошаљи ми једног слугу и једну магарицу и допусти ми да брзо одем код Божјег слуге, па ћу се вратити.“
23 Али он ју је упитао: „Зашто данас идеш код њега? Није ни млад месец+ ни сабат.“ Она је одговорила: „Не брини, све је у реду.“
24 Тако је оседлала магарицу и рекла свом слуги: „Пожури! Немој због мене да успораваш, осим ако ти не кажем.“
25 Тако је отишла код слуге правог Бога на гору Кармил. Кад ју је он угледао издалека, рекао је свом слуги Гијезију: „Ево Сунамке.
26 Молим те, трчи пред њу и упитај је: ’Јеси ли добро? Је ли твој муж добро? Је ли ти дете добро?‘ “ А она је одговорила: „Све је у реду.“
27 Чим је дошла код Божјег слуге на гору, ухватила се за његове ноге.+ Тада је Гијезије пришао да је одгурне, али је Божји слуга рекао: „Пусти је, јер је у великој жалости, а Јехова је то сакрио од мене и није ми рекао.“
28 Она је рекла: „Јесам ли од свог господара тражила да добијем сина? Зар ти нисам рекла: ’Немој да ми будиш лажну наду‘?“+
29 Он је одмах рекао Гијезију: „Задени крајеве своје хаљине за појас,+ узми у руку мој штап и иди. Ако некога сретнеш, немој га поздрављати, а ако неко тебе поздрави, немој му одговарати. Мој штап положи дечаку на лице.“
30 А дечакова мајка је рекла: „Заклињем се пред Јеховом, живим Богом, и пред тобом, нећу поћи без тебе.“+ Тада је Јелисеј устао и пошао с њом.
31 Гијезије је отишао испред њих и кад је дошао код дечака, ставио му је штап на лице, али дечак се није ни померио нити је ишта рекао.+ Зато се вратио Јелисеју у сусрет и рекао му: „Дечак се није пробудио.“
32 Кад је Јелисеј дошао у кућу, дечак је лежао мртав на његовом кревету.+
33 Јелисеј је ушао у собу, затворио врата за собом и почео да се моли Јехови.+
34 Затим се попео на кревет, легао на дете и прислонио своја уста на његова уста, своје очи на његове очи и своје дланове на његове дланове. И док је био тако испружен над њим, дететово тело се загрејало.+
35 Затим је устао и почео да хода тамо-амо по кући, а онда се опет попео на кревет и испружио над дечаком. Дечак је кинуо седам пута, а затим је отворио очи.+
36 Тада је Јелисеј позвао Гијезија и рекао му: „Позови Сунамку.“ Он ју је позвао и она је дошла код њега. Затим јој је рекао: „Узми свог сина.“+
37 Она му је пришла, пала пред његове ноге и поклонила му се до земље. Затим је узела свог сина и изашла.
38 Кад се Јелисеј вратио у Галгал, у земљи је владала глад.+ Док су пророчки синови+ седели пред њим, он је рекао свом слуги:+ „Пристави велики лонац и скувај вариво за пророчке синове.“
39 Један од њих је отишао у поље да набере слез, али је нашао дивљу пузавицу па је с ње набрао пун огртач дивљих тиквица. Кад се вратио, исекао их је и ставио у лонац, не знајући какве су.
40 Касније су сипали људима да једу. Али кад су они почели да једу вариво, повикали су: „Смрт је у лонцу, Божји слуго!“ И нису могли да једу.
41 А Јелисеј је рекао: „Донесите мало брашна.“ Кад га је убацио у лонац, рекао је: „Сипајте људима да једу.“ И у лонцу више није било ничег штетног.+
42 Један човек је дошао из Вал-Салисе+ и донео Божјем слуги 20 јечмених хлебова+ начињених од првина жетве и врећу новог жита.+ А Јелисеј је рекао: „Дај људима да једу.“
43 Његов слуга је упитао: „Како да то ставим пред стотину људи?“+ Јелисеј је одговорио: „Дај људима да једу, јер овако каже Јехова: ’Јешће и још ће им остати.‘ “+
44 Тада је слуга пред њих поставио хлебове, па су јели и још им је остало,+ као што је Јехова и рекао.
