Друга о краљевима 6:1-33
6 Пророчки синови+ рекли су Јелисеју: „Место где живимо с тобом сувише нам је тесно.
2 Молимо те, допусти нам да одемо до Јордана и узмемо сваки по балван, па да тамо направимо себи место где ћемо живети.“ Он је рекао: „Идите.“
3 Један од њих му је рекао: „Молим те, пођи са својим слугама.“ Он је одговорио: „Поћи ћу.“
4 И тако је отишао с њима. Кад су дошли до Јордана, почели су да секу дрва.
5 Док је један од њих секао дрво, сечиво секире пало је у воду. А он је повикао: „Јао, господару, узета је на зајам!“
6 Тада је слуга правог Бога упитао: „Где је пало сечиво?“ Кад му је показао где је пало, он је одсекао комад дрвета, бацио га тамо и учинио да сечиво исплива.
7 Затим је рекао: „Извади га.“ И овај је пружио руку и узео га.
8 Краљ Сирије је заратио са Израелом.+ Он се посаветовао са својим слугама и рекао им: „Улогорићемо се на том и том месту.“
9 Тада је Божји слуга+ поручио израелском краљу: „Пази да не пролазиш туда, јер тамо иду Сиријци да вас нападну.“
10 Тако је израелски краљ послао поруку у оно место на које га је упозорио Божји слуга. Јелисеј га је неколико пута упозоравао, а краљ се сваки пут држао подаље од тих места.+
11 Сиријски краљ* се због тога разгневио, па је позвао своје слуге и рекао им: „Реците ми ко је од наших на страни израелског краља!“
12 Један од његових слугу му је одговорио: „Нико од нас, господару мој, краљу! Јелисеј, пророк у Израелу, говори израелском краљу оно што ти кажеш у својој спаваћој соби.“+
13 А он је рекао: „Идите и сазнајте где је да пошаљем људе да га ухвате.“ Касније су му јавили: „Он је у Дотану.“+
14 Краљ је одмах тамо послао коње, бојна кола и велику војску. Они су дошли ноћу и опколили град.
15 Кад је слуга Божјег пророка устао рано ујутру и изашао напоље, видео је да је војска с коњима и бојним колима опколила град. Тада је слуга рекао Јелисеју: „Јао, господару! Шта да радимо?“
16 Он му је одговорио: „Не бој се,+ јер наших има више него њихових!“+
17 Тада се Јелисеј помолио: „Јехова, молим те, отвори му очи да види.“+ И Јехова је његовом слуги отворио очи и он је видео да су брда око Јелисеја+ пуна пламених коња и кола.+
18 Кад су Сиријци кренули према њему, Јелисеј се помолио Јехови и рекао: „Молим те, ослепи овај народ.“+ Тако их је он ослепио, као што га је Јелисеј и замолио.
19 Тада им је Јелисеј рекао: „Није ово прави пут нити је ово прави град. Пођите за мном и ја ћу вас одвести код човека кога тражите.“ Али одвео их је у Самарију.+
20 Кад су стигли у Самарију, Јелисеј је рекао: „Јехова, отвори очи овим људима да виде.“ Јехова им је отворио очи и они су видели да су усред Самарије.
21 Кад их је израелски краљ угледао, питао је Јелисеја: „Да их побијем, оче мој? Да их побијем?“
22 Али он је одговорио: „Немој да их побијеш. Да ли ти убијаш оне које заробиш својим мачем и луком? Дај им хлеба и воде да једу и пију,+ па нека се врате свом господару.“
23 Тако им је краљ приредио велику гозбу. Кад су јели и пили, он их је пустио да се врате свом господару. Од тада сиријске+ чете више нису долазиле да пљачкају израелску земљу.
24 После тога је Вен-Адад, краљ Сирије, сакупио сву своју војску, кренуо на Самарију и опколио је.+
25 У Самарији је настала велика глад.+ Опсада је потрајала толико дуго да је магарећа глава+ коштала 80 сребрника, а четвртина кава* голубијег измета 5 сребрника.
26 Кад је једном израелски краљ ишао по зидинама, нека жена је повикала к њему: „Помози нам, мој господару, краљу!“
27 А он јој је рекао: „Ако вам Јехова не помогне, како ћу вам ја помоћи? Мислиш ли да вам могу дати жита или вина или уља?“
28 Краљ ју је упитао: „Шта те мучи?“ Она је одговорила: „Ова жена ми је рекла: ’Дај свог сина да га поједемо данас, а сутра ћемо појести мог сина.+‘
29 Тако смо скувале мог сина и појеле га.+ А сутрадан сам јој рекла: ’Дај свог сина да га поједемо.‘ Али она га је сакрила.“
30 Кад је краљ чуо шта је та жена рекла, раздерао је своју одећу.+ Док је ишао по зидинама, људи су видели да испод одеће* носи кострет.
31 Тада је краљ рекао: „Нека ме Бог најоштрије казни ако Јелисеју, Сафатовом сину, данас остане глава на раменима!“+
32 Јелисеј је седео у својој кући, а с њим су седеле и старешине. Тада је краљ послао пред собом једног од својих људи. Али пре него што је тај гласник дошао код њега, Јелисеј је рекао старешинама: „Видите ли како је овај син убице+ послао човека да ми одруби главу? Пазите! Кад дође гласник, затворите врата и наслоните се на њих да не може да уђе. Зар се не чују за њим кораци његовог господара?“
33 Док им је он још говорио, гласник је дошао код њега. Затим је дошао краљ и рекао: „Ова невоља је од Јехове. Зашто да још чекам Јеховину помоћ?“
Фусноте
^ Или: „срце сиријског краља“.
^ Кав је износио 1,22 литра. Видети Додатак Б14.
^ Или: „уз тело“.
