Друга летописа 20:1-37
20 После тога су Моавци+ и Амонци,+ а с њима и неки Амонимци*, заратили с Јосафатом.
2 Јосафату су јавили: „На тебе долази велико мноштво са оне стране мора*, из Едома.+ Ено их у Асасон-Тамару, то јест у Ен-Гаду.“+
3 Тада се Јосафат уплашио и одлучио је да тражи Јехову.+ Огласио је пост по целој Јудиној земљи.
4 Јудин народ се окупио да тражи савет од Јехове.+ Дошли су из свих Јудиних градова да питају Јехову за савет.
5 Тада је Јосафат стао пред окупљено мноштво* Јудејаца и становника Јерусалима у Јеховином дому, пред новим двориштем,
6 и рекао:
„Јехова, Боже наших предака, зар ниси ти Бог на небу+ и зар ти не владаш над краљевствима свих народа?+ У твојој руци су сила и моћ и нико ти се не може одупрети.+
7 Зар ниси ти, Боже наш, отерао становнике ове земље пред својим народом Израелом и заувек је дао потомцима свог пријатеља Аврахама?+
8 Они су се населили у њој и саградили у њој светилиште које носи твоје име,+ рекавши:
9 ’Ако на нас дође невоља – мач, осуда, пошаст или глад – стаћемо пред овај дом и пред тебе (јер се овај дом зове твојим именом)+ да те призовемо у помоћ у својој невољи, а ти нас услиши и избави.‘+
10 А сада су дошли Амонци и Моавци и људи из сирских брда,+ кроз чију земљу ниси дао Израелцима да прођу кад су излазили из Египта. Израелци су их заобишли и нису их истребили.+
11 Они нам сада узвраћају тиме што долазе да нас отерају из твоје земље, коју си нам дао у наследство.+
12 Боже наш, зар им нећеш судити?+ Јер ми смо немоћни пред овим великим мноштвом које долази на нас. Ми не знамо шта да радимо+ и зато су наше очи упрте у тебе.“+
13 За то време су сви Јудејци стајали пред Јеховом, са својим женама и децом*, чак и оном најмлађом.
14 Тада је усред окупљеног мноштва Јеховин дух дошао на Јазила, сина Захарије, сина Венаје, сина Јеила, Матанијиног сина, Левита од Асафових потомака.
15 Он је рекао: „Послушајте, сви Јудејци и становници Јерусалима и ти, краљу Јосафате! Овако вам каже Јехова: ’Не бојте се и не плашите се тог великог мноштва, јер ово није ваш рат, него Божји.+
16 Сутра крените на њих. Они ће се пењати уз брдо Зис, а ви ћете их срести на крају долине* пред пустињом Јеруил.
17 Нећете се ви борити у овој бици. Заузмите своја места, мирно стојте+ и гледајте како ће вас Јехова спасти.+ Јудо и Јерусалиме, не бојте се и не плашите се.+ Сутра изађите на њих и Јехова ће бити с вама.‘ “+
18 Тада се Јосафат поклонио лицем до земље, а и сви Јудејци и становници Јерусалима пали су пред Јеховом да се поклоне Јехови.
19 А Левити који су били Катови+ и Корејеви потомци устали су и на сав глас хвалили Јехову, Израеловог Бога.+
20 Сутрадан су рано ујутру устали и кренули према пустињи близу Текоје.+ Кад су излазили, Јосафат је стао пред њих и рекао: „Чујте ме, Јудејци и становници Јерусалима! Уздајте се у Јехову, свог Бога, да бисте остали непоколебљиви*. Уздајте се у његове пророке+ и победићете.“
21 Након што се посаветовао с народом, поставио је људе да певају+ Јехови и да му одевени у свету одећу упућују хвале док иду пред наоружаним ратницима, говорећи: „Хвалите Јехову, јер његова верна љубав траје вечно!“+
22 Кад су они почели радосно да упућују хвале, Јехова је поставио заседу Амонцима и Моавцима и људима из сирских брда који су дошли да нападну Јуду, тако да су почели да убијају једни друге.+
23 Амонци и Моавци кренули су на становнике сирских брда+ да их побију и истребе. А кад су их све побили, међусобно су се поубијали.+
24 Кад су Јудејци дошли до стражарске куле у пустоши+ и погледали према мноштву, видели су лешеве који су лежали по земљи.+ Нико није преживео.
25 Јосафат је са својим људима дошао да покупи плен и нашли су код њих много блага, одеће и драгоцених ствари. Покупили су толико плена да више нису могли да носе.+ Требало им је три дана да однесу плен, јер га је било много.
26 Четвртог дана окупили су се у долини Вераки и тамо су хвалили* Јехову. Зато су тој долини дали име Верака*,+ које носи до данашњег дана.
27 Затим су се сви Јудејци и људи из Јерусалима, с Јосафатом на челу, радосно вратили у Јерусалим, јер их је Јехова развеселио победом над њиховим непријатељима.+
28 Тако су ушли у Јерусалим с лирама, харфама+ и трубама+ и дошли су до Јеховиног дома.+
29 Страх од Бога обузео је сва друга краљевства кад су чула да се Јехова борио против Израелових непријатеља.+
30 Тако је Јосафатово краљевство било у миру и његов Бог дао му је мир на свим његовим границама.+
31 Јосафат је владао над Јудом. Имао је 35 година кад је постао краљ и владао је 25 година у Јерусалиму. Његова мајка звала се Азува и била је Силејева ћерка.+
32 Ишао је стопама свог оца Асе.+ Није одступио од тога и чинио је оно што је исправно у Јеховиним очима.+
33 Али обредне узвишице нису биле уклоњене.+ Народ још није одлучио у срцу* да служи Богу својих предака.+
34 Остали догађаји из Јосафатовог живота, од почетка до краја, налазе се у записима Ананијевог+ сина Јуја,+ који су уврштени у Књигу о краљевима Израела.
35 Затим је Јудин краљ Јосафат склопио савез са израелским краљем Охозијом, који је чинио зло.+
36 Удружио се с њим да би направио бродове који ће пловити у Тарсис.+ Тако су направили бродове у Есион-Геверу.+
37 Али Елијезер, син Додава из Марисе, пророковао је против Јосафата и рекао му: „Зато што си склопио савез са Охозијом, Јехова ће уништити твоја дела.“+ Тако су се бродови разбили+ и нису могли да плове у Тарсис.
Фусноте
^ Или можда: „Меунимци“.
^ По свему судећи, реч је о Мртвом мору.
^ Или: „скупштину“. Видети Речник појмова.
^ Дословно: „синовима“.
^ Видети Речник појмова, „Вади“.
^ Или: „да бисте истрајали“.
^ Дословно: „благосиљали“.
^ „Верака“ значи „благослов“.
^ Или: „припремио своје срце“.
