Друга Самуилова 21:1-22
21 Једном је у Давидово време три године узастопно владала глад.+ Давид се обратио Јехови за савет, а Јехова му је рекао: „Саул и његов дом криви су за крв Гаваоњана које је побио.“+
2 Тада је краљ позвао Гаваоњане+ да разговара с њима. (Гаваоњани нису били Израелци, него преостали од Амореја.+ Иако су им се Израелци заклели да ће им поштедети живот,+ Саул је хтео да их побије у својој ревности за Израел и Јуду.)
3 Давид је рекао Гаваоњанима: „Шта да учиним за вас? Чиме да се искупим за тај грех да бисте благословили Јеховин народ*?“
4 Гаваоњани су му одговорили: „Не тражимо ни сребра ни злата+ као накнаду за оно што су нам учинили Саул и његов дом, нити имамо право да погубимо било кога у Израелу.“ Давид је на то рекао: „Учинићу за вас шта год затражите.“
5 А они су рекли краљу: „Пошто је тај човек покушавао да нас затре и смишљао како да нас истреби, да нас не буде нигде на Израеловом подручју,+
6 предајте нам седам његових синова да их погубимо. Обесићемо њихова тела+ пред Јеховом у Гаваји,+ граду Јеховиног изабраника Саула.“+ Тада је краљ рекао: „Предаћу вам их.“
7 Али краљ се смиловао Јонатановом сину Мефивостеју,+ Сауловом унуку. Давид је то учинио зато што су се он и Саулов син Јонатан+ један другоме заклели пред Јеховом.
8 Краљ је узео Армонија и Мефивостеја, два сина која је Ајина ћерка Ресфа+ родила Саулу, и још пет синова Саулове ћерке Михале*,+ које је она родила Адрилу,+ сину Варзелаја из Авел-Меола.
9 Затим их је предао Гаваоњанима који су их погубили и њихова тела обесили на гори пред Јеховом.+ Тако су сва седморица заједно убијена. Били су погубљени првих дана жетве, на почетку жетве јечма.
10 Ајина ћерка Ресфа+ узела је кострет, прострла ју је себи на стену и остала ту од почетка жетве па док киша с неба није пала на њихова тела. Пазила је да се дању птице не спусте на њих и да им се ноћу не приближе дивље животиње.
11 Давиду су јавили шта је учинила Ајина ћерка Ресфа, Саулова иноча.
12 Зато је Давид отишао и узео Саулове кости и кости његовог сина Јонатана од поглавара* Јависа у Галаду,+ који су кришом однели њихова тела с трга у Вет-Сану, где су их Филистеји обесили оног дана када су убили Саула на Гелвуји.+
13 Однео је одатле Саулове кости и кости његовог сина Јонатана, а сакупили су и кости оних људи које су Гаваоњани погубили.+
14 Затим су сахранили Саулове кости и кости његовог сина Јонатана у гробу Сауловог оца Киса+ у Сили,+ у Венијаминовој земљи. Након што су извршили све што им је краљ заповедио, Бог је услишио њихове усрдне молитве за земљу.+
15 Опет је избио рат између Филистеја и Израелаца.+ Давид је отишао са својим људима да се бори против Филистеја. На крају се Давид веома уморио.
16 Јесви-Венов, један од Рефаимових+ потомака, чије је бакарно копље било тешко 300 сикала*+ и који је имао нов мач, хтео је да убије Давида.
17 Али Серујин син Ависај+ прискочио је Давиду у помоћ,+ напао Филистејина и убио га. Тада су се Давидови људи заклели Давиду: „Нећеш више ићи с нама у битку,+ да се не би угасила Израелова светиљка!“+
18 После тога, опет је избио рат с Филистејима+ у Гову. Тада је Сивехај+ из Хуса убио Сафа, једног од Рефаимових потомака.+
19 Када је опет избио рат с Филистејима+ у Гову, Елханан, син Јаре-Орегима из Витлејема, убио је Голијата из Гата, чије је копље имало дршку тешку као ткалачко вратило.+
20 Затим је опет избио рат у Гату, где је био један огроман човек који је имао по шест прстију на обе руке и обе ноге, укупно 24. И он је био један од Рефаимових потомака.+
21 Он се ругао Израелцима+ и зато га је убио Јонатан, син Давидовог брата Симеја.+
22 Та четворица су била потомци Рефаима из Гата, а убили су их Давид и његови људи.+
Фусноте
^ Или: „власништво“.
^ Или можда: „Мераве“.
^ Или можда: „становника“.
^ Око 3,42 килограма. Видети Додатак Б14.
