Друга Самуилова 24:1-25

  • Давидов грех – попис народа (1-14)

  • Током помора умире 70 000 људи (15-17)

  • Давид подиже олтар (18-25)

    • Давид не жели да приноси жртве које га ништа не коштају (24)

24  Јехова се поново жестоко разгневио на Израелце+ када је Давид био наведен да преброји*+ Израел и Јуду.+ 2  Краљ је рекао Јоаву,+ заповеднику војске: „Обиђи сва израелска племена, од Дана до Вирсавеје,+ и попиши народ да знам колико га има.“ 3  Али Јоав је рекао краљу: „Нека Јехова, твој Бог, умножи народ још 100 пута и нека то мој господар, краљ, види својим очима. Зашто мој господар, краљ, жели да учини тако нешто?“ 4  Али краљева реч је била јача од Јоавове речи и од речи војних заповедника. Тако су Јоав и војни заповедници отишли од краља да попишу израелски народ.+ 5  Прешли су Јордан и улогорили се код Ароира,+ јужно* од града који се налазио усред долине*, а онда су кренули према Гадовом племену и Јазиру.+ 6  Потом су отишли у Галад+ и подручје Тахтих-Одсије, наставили до Дан-Јана, а онда скренули према Сидону.+ 7  Затим су дошли у утврђени град Тир+ и у све градове Јевеја+ и Хананаца, а свој пут су завршили у Вирсавеји,+ која је у Негеву,+ у Јудиној земљи. 8  Тако су обишли сву земљу и после девет месеци и 20 дана стигли у Јерусалим. 9  Јоав је дао краљу број пописаних људи. У Израелу је било 800 000 ратника наоружаних мачем, а у Јуди 500 000.+ 10  Али Давида је почело да осуђује срце*+ након што је пребројао народ. Зато је рекао Јехови: „Много сам згрешио+ што сам то учинио. Молим те, Јехова, опрости овај грех свом слуги,+ јер сам безумно поступио.“+ 11  Када је Давид ујутру устао, Јехова је рекао пророку Гаду,+ Давидовом видеоцу: 12  „Иди и реци Давиду: ’Овако каже Јехова: „Изабери како да те казним.+ Дајем ти три могућности.“ ‘ “ 13  Гад је дошао код Давида и рекао му: „Хоћеш ли да у твојој земљи седам година влада глад+ или да три месеца бежиш пред својим противницима а да те они прогоне+ или да три дана буде помор у твојој земљи?+ Сада добро размисли, па ми реци шта да одговорим оном ко ме је послао.“ 14  Давид је рекао Гаду: „На великој сам муци. Нека паднемо у Јеховине руке,+ јер је његово милосрђе велико,+ само да не паднем људима у руке!“+ 15  Јехова је пустио помор+ на Израел од јутра до времена које је одредио, тако да је помрло 70 000 људи од Дана до Вирсавеје.+ 16  Када је анђео пружио руку према Јерусалиму да побије његове становнике, Јехови је било жао* због невоље+ коју је нанео народу, па је рекао анђелу који их је убијао: „Доста! Спусти сада своју руку.“ Јеховин анђео био је код гумна Орне+ Јевусејина.+ 17  Када је Давид видео анђела који је убијао људе, рекао је Јехови: „Ја сам згрешио и ја сам зло учинио. Али шта је овај народ* учинио?+ Молим те, нека твоја рука дође на мене и на дом мог оца.“+ 18  Гад је још истог дана дошао код Давида и рекао му: „Иди и подигни Јехови олтар на гумну Орне Јевусејина.“+ 19  Давид је отишао да учини оно што му је Јехова заповедио преко Гада. 20  Када је Орна видео краља и његове слуге како иду према њему, одмах је изашао пред њих и поклонио се краљу лицем до земље. 21  Орна је упитао: „Зашто је мој господар, краљ, дошао код свог слуге?“ А Давид је одговорио: „Да од тебе купим гумно и на њему подигнем олтар Јехови, како би престао помор у народу.“+ 22  Тада је Орна рекао Давиду: „Нека га узме мој господар, краљ, и нека принесе на жртву шта год жели*. Ево говеда за жртву паљеницу, а за дрва узми вршалицу, плуг и јарам. 23  Све ти то, краљу, ја поклањам*.“ Затим је Орна рекао краљу: „Нека те Јехова, твој Бог, благослови.“ 24  Али краљ је рекао Орни: „Не, хоћу то да купим од тебе за новац. Нећу да приносим Јехови, свом Богу, жртве паљенице које ме ништа не коштају.“ Тако је Давид купио гумно и говеда за 50 сикала* сребра.+ 25  Давид је ту подигао олтар+ Јехови и принео му жртве паљенице и жртве заједништва. Тада је Јехова услишио усрдне молитве за земљу+ и престао је помор у Израелу.

Фусноте

Или: „наведен да поступи против њих и преброји“.
Дословно: „десно“.
Видети Речник појмова, „Вади“.
Или: „савест“.
Или: „Јехова је зажалио“.
Дословно: „ове овце“.
Дословно: „оно што је добро у његовим очима“.
Дословно: „Орна поклања“.
Сикал је тежио 11,4 грама. Видети Додатак Б14.