„Одрастао сам на једном сеоском имању“, каже Агостињо који живи у Бразилу. „Били смо веома сиромашни. Морао сам да напустим школу и да радим да бих помогао породици у зарађивању за живот.“ Агостињо је тек са 33 године научио да чита и пише. Он још каже: „То што сам научио да читам и пишем умногоме је допринело мом самопоштовању.“

 Агостињо је један од преко 250 000 људи које су Јеховини сведоци у последњих 70 година научили да читају и пишу. Зашто се Јеховини сведоци труде да описмене људе? Како је то некима користило?

 До средине 1930-их Јеховини сведоци су проповедали у 115 земаља. Мисионари су људима пуштали библијске говоре на њиховом језику, а понекад су могли да им дају и литературу. Премда се велики број људи интересовао за Библију, неписменост је многе од њих спречавала да науче нешто о њој.

 Будући да ти људи нису могли сами да читају Библију, није им било лако да науче како да примењују библијска начела у свом животу (Исус Навин 1:8; Псалам 1:2, 3). Није им било лако ни да испуне одговорности које су имали као хришћани. На пример, родитељима који нису знали да читају било је много теже да поучавају своју децу (Поновљени закони 6:6, 7). А нове објавитеље неписменост је спречавала да користе Библију у служби проповедања.

 Током 40-их и 50-их година прошлог века, Натан Нор и Милтон Хеншел били су међу онима који су имали велике одговорности у Јеховиној организацији. Они су путовали у разне земље како би помогли у организовању проповедничких активности. У земљама с великим процентом неписмених људи, подстакли су браћу у тамошњим подружницама да организују часове описмењавања у скупштинама.

 Подружница је скупштинама послала упутства о томе како ти часови треба да изгледају. Власти су у неким земљама већ имале такав програм који су други могли слободно користити. На пример, подружница у Бразилу је од власти добила уџбенике и прибор за писање. Све то је затим послала скупштинама. У другим земљама, Сведоци су морали да осмисле свој програм.

 Ти часови су били намењени свима, без обзира на пол или године живота. Циљ је био да људи науче да читају на свом матерњем језику. То је понекад значило да су часови у скупштинама одржавани на неколико језика.

 Једна наша сестра из Мексика је рекла: „Сада када разумем Библију, она дира моје срце. Пошто знам да читам, више се не устежем да са другима разговарам о Библији. Сада могу да проповедам већем броју људи.“

 Осим што је овај програм помогао људима да разумеју Библију, помогао им је и на још многе друге начине. Исак из Бурундија каже: „То што сам научио да читам и пишем касније ми је помогло да научим и неке грађевинске вештине. Сада радим на грађевини. Надгледам велике грађевинске пројекте.“

 Хесуса из Перуа је са 49 година почела да похађа часове описмењавања. Она каже: „Ја сам домаћица и морам да знам да прочитам цену и назив намирница. Раније ми је то представљало проблем. Захваљујући часовима описмењавања, сада ми је много лакше када идем у куповину.“

 Током протеклих година, власти у неким земљама похвалиле су Јеховине сведоке за то што помажу људима да науче да читају и пишу. Јеховини сведоци и даље имају програм описмењавања, али с временом су осавременили средства која користе за то. У ту сврху, осмислили су једну брошуру и одштампали су је у 224 милиона примерака на 720 језика. Та брошура помаже онима који нису имали прилику да заврше школу да науче да читају и пишу. a