КОЛИКО ЧЕСТО ЧУЈЕТЕ ДА СЕ УСПЕХ И СРЕЋА ПОВЕЗУЈУ С НОВЦЕМ? Очигледно је да многи тако размишљају будући да раде по цео дан да би зарадили што више новца. Али да ли новац и материјалне ствари доносе трајну срећу? Шта искуство показује?

У једном часопису је забележено да „након што човек задовољи своје основне животне потребе, додатни приходи не утичу значајно на његову срећу“ (Journal of Happiness Studies). Новац није проблем сам по себи. „Јурњава за новцем чини човека незадовољним“, каже се у једном часопису из домена психологије (Monitor on Psychology). Нешто слично је још пре две хиљаде година забележено у Библији: „Љубав према новцу [је] корен сваког зла и због ње су неки [...] нанели себи многе патње“ (1. Тимотеју 6:9, 10). О каквим је „патњама“ овде реч?

БРИГА И НЕСАНИЦА ИЗ СТРАХА ОД ГУБИТКА. „Сладак је сан ономе ко служи, било да једе мало или много, а богатство не да богатоме да спава“ (Проповедник 5:12).

РАЗОЧАРАЊЕ КАДА НОВАЦ НЕ ДОНЕСЕ ОЧЕКИВАНУ СРЕЋУ. Тежња за богатством је глад која се не може утолити. Зато је неминовно да се човек разочара када очекује да ће му оно донети срећу. „Ко воли сребро, никад му није доста сребра, и ко воли богатство, никад му није доста добитка“ (Проповедник 5:10). Поред тога, људи често зарад новца жртвују важне ствари у животу које заиста доносе срећу. Примера ради, то може бити време за породицу, пријатеље или духовност.

ОЧАЈ И ФРУСТРАЦИЈА УСЛЕД МАТЕРИЈАЛНИХ ГУБИТАКА. „Не труди се да стекнеш богатство. Не ослањај се на свој разум. Зар ћеш управити очи своје према богатству, иако оно у трену нестаје? Јер начини себи крила као у орла и одлети у небеса“ (Пословице 23:4, 5).

КАДА ЈЕ ЗАДОВОЉАН. „Ништа нисмо донели на свет, па не можемо ништа ни однети с њега. Дакле, кад имамо храну, одећу и заклон, будимо задовољни тиме“ (1. Тимотеју 6:7, 8). Задовољна особа није склона томе да се жали и гунђа, а мања је вероватноћа и да ће бити завидна. А пошто не распламсава у себи жељу за оним што је ван њених финансијских могућности, поштедеће себе непотребне секирације.

КАДА ЈЕ ВЕЛИКОДУШАН. „Више усрећује давање него примање“ (Дела апостолска 20:35). Великодушна особа је срећна јер ужива у томе да усрећује друге, чак и када је мало времена и пажње све што може да им поклони. Она заузврат добија нешто што се новцем не може купити — љубав, поштовање и искрене пријатеље који су исто тако великодушни (Лука 6:38).

КАДА СУ МУ ЉУДИ ВАЖНИЈИ ОД МАТЕРИЈАЛНИХ СТВАРИ. „Боље је јело од поврћа где је љубав него утовљени јунац где је мржња“ (Пословице 15:17). Дакле, међуљудски односи прожети љубављу више вреде од материјалног благостања, јер без љубави не можемо бити срећни.

Сабина из Јужне Америке уверила се у вредност библијских савета. Након што ју је муж напустио, морала је да напорно ради да би издржавала њихове две ћерке и себе. Сваког дана је устајала у четири ујутро и радила два посла. Иако је имала превише обавеза, Сабина је почела да проучава Библију. Да ли јој је то помогло?

Њена финансијска ситуација се није много променила, али поглед на живот и те како јесте. Сада је срећнија јер је задовољила своје духовне потребе (Матеј 5:3). Исто тако, стекла је праве пријатеље међу суверницима. А то што другима помаже да сазнају добру вест из Библије чини је још срећнијом.

Библија каже да „мудрост оправдавају њена дела“ (Матеј 11:19). Према томе, права срећа произлази из примене мудрих библијских савета — да будемо задовољни, великодушни и да нам људи буду важнији од материјалних ствари.