КАКО БИТИ СРЕЋАН
Љубав
ЉУБАВ ЈЕ ОСНОВНА ЉУДСКА ПОТРЕБА. Ниједан брак, породица нити пријатељство не могу бити успешни без љубави. Јасно је да је љубав неопходна за ментално здравље и срећу. О каквој се љубави овде ради?
Овде није реч о љубави између мушкарца и жене, мада и она има своје место у нашем животу. Ради се о узвишенијој љубави. Када човек има такву љубав према другима, искрено му је стало до њих и њихову добробит ставља испред своје. Оваква љубав се темељи на начелима од Бога. Она није хладна и лишена осећања.
Један прелеп опис љубави гласи: „Љубав је дуготрпљива и добра. Љубав није завидна, не хвали се, не узвисује се, не понаша се непристојно, не гледа своју корист, није раздражљива, не памти зло. Не радује се неправди, а радује се истини. Све подноси [...] свему се нада, све трпи. Љубав никада не престаје“ (1. Коринћанима 13:4-8).
Таква љубав „никада не престаје“ већ с временом бива све јача. Она нас чини стрпљивима, добрима и спремнима да опростимо и зато нас „савршено повезује“ (Колошанима 3:14). Међуљудски односи засновани на таквој љубави доносе људима сигурност и срећу упркос њиховој несавршености. Узмимо за пример брачну заједницу.
„ОНА САВРШЕНО ПОВЕЗУЈЕ“
Исус Христ нас је поучио важним стварима у вези с браком. На пример, он је рекао: „’Зато ће човек оставити свог оца и своју мајку и прионуће уз своју жену, и њих двоје биће једно тело‘ [...] Дакле, што је Бог саставио, човек нека не раставља“ (Матеј 19:5, 6). Ове речи истичу најмање два важна начела.
„ЊИХ ДВОЈЕ БИЋЕ ЈЕДНО ТЕЛО.“ Брак је најинтимнија веза која постоји међу људима. Љубав штити ту везу од неверства — наиме, да муж или жена постану „једно тело“ с неким ко није њихов брачни друг (1. Коринћанима 6:16; Јеврејима 13:4). Неверство руши поверење и растура брак. За децу то може бити трауматично искуство због ког се могу осећати невољено, несигурно, па и огорчено.
„ШТО ЈЕ БОГ САСТАВИО.“ Брак је света заједница. Парови који то уважавају, труде се да јачају свој брак. Када се појаве проблеми, они не траже начин да га окончају. Њихова љубав је јака и постојана. Таква љубав „све подноси“, у смислу што нам помаже да превазиђемо потешкоће како бисмо сачували мир и брачни склад.
Када се родитељи воле и пожртвовани су, деца просто цветају. Девојка по имену Џесика је рекла: „Моји отац и мајка се искрено воле и поштују. Када видим како се мама с поштовањем опходи према тати, нарочито пред нама децом, пожелим да будем као она.“
Најизраженија особина од свих које Бог има јесте љубав. Библија чак каже да је сам Бог љубав (1. Јованова 4:8). Није ни чудо што се Јехова описује као срећан Бог (1. Тимотеју 1:11). И ми смо срећни када се трудимо да одражавамо особине свог Створитеља, нарочито љубав. Зато ћемо бити срећни ако послушамо следећи савет: „Угледајте [се] на Бога, као његова вољена деца, и живите у љубави“ (Ефешанима 5:1, 2).