Да ли верујете да људи могу решити мноштво проблема који нам краду мир и угрожавају будућност? Да би неки лек био ефикасан, он мора деловати на узрок проблема, а не само на симптоме.

На пример, човек по имену Том био је болестан и на крају је умро. Зашто је дошло до тога? „Када су се појавили први симптоми, нико није покушао да открије шта их је узроковало“, написао је доктор који је примио Тома кратко пре његове смрти. Изгледа да су Тому лекари који су га претходно лечили само давали лекове који су му ублажавали симптоме.

Да ли људи имају сличан приступ када су у питању светски проблеми? На пример, у борби против криминала, државе доносе нове законе, уводе видео-надзор и јачају полицију. Међутим, такве мере, иако донекле доносе добре резултате, не решавају узроке проблема. На крају крајева, нечији поступци су углавном резултат његових ставова, веровања и жеља.

Данијел из једне јужноамеричке земље која пролази кроз економску кризу каже: „Некада смо нормално живели. Нисмо страховали од оружаних пљачки. Али сада не постоји безбедан град нити село. Због лоше економске ситуације, људи су показали какви су заиста – похлепни и без поштовања према туђем животу и имовини.“

Елајас * је због рата побегао из једне земље на Блиском истоку и касније почео да проучава Библију. Он је рекао: „Породица и политичко-верски систем подстицали су многе младиће из мог града да иду у рат и постану хероји. Они на супротној страни били су подстицани на исто то. Због свега тога увидео сам да нема смисла уздати се у људске власти.“

Једна древна књига мудрости наводи:

• „Срце [човека] склоно [је] злу од младости.“ (Постанак 8:21)

• „Срце је варљивије од свега и на све је спремно. Ко може проникнути у њега?“ (Јеремија 17:9)

• „Из срца излазе зле мисли које воде до убиства [...] блуда, крађе, лажних сведочења.“ (Матеј 15:19)

Човечанство није успело да пронађе лек за склоност ка злу, која постоји у свим људима. У ствари, та склоност постаје све израженија, као што се види из проблема који су споменути у претходном чланку (2. Тимотеју 3:1-5). Такво стање влада иако је људима данас доступна огромна количина информација и могу да комуницирају лакше него икада раније. Зашто онда нисмо у стању да свет учинимо бољим и безбеднијим местом? Да ли од себе очекујемо више него што можемо учинити? Да ли покушавамо да постигнемо немогуће?

Чак иако бисмо неким чудом могли излечити људе од склоности ка злу, и даље не бисмо могли свет учинити безбедним местом за све. Зашто? Човек има границе.

 Једноставна истина гласи: „Човек не може чак ни да управља својим корацима“ (Јеремија 10:23). Нисмо створени да управљамо собом. Штавише, нисмо створени да владамо над другим људима баш као што нисмо створени ни да живимо под водом или у свемиру.

На пример, да ли људи воле када им други говоре како да живе или којим моралним вредностима да се воде? Да ли воле да им други одређују како ће гледати на питања попут абортуса и смртне казне или да им говоре како да васпитавају своју децу? То су само нека питања која стварају поделе међу људима. Колико год да нам је тешко да то прихватимо, тачно је оно што Библија каже. Једноставно немамо ни способност ни право да владамо над другим људима. Где онда можемо потражити помоћ?

Најразумније би било да се обратимо свом Створитељу. На крају крајева, он нас је створио. И упркос томе што већина мисли да нас је заборавио, то није истина. У ствари, његова брига за нас видљива је из мудрости коју нам је открио у Библији. Када разумемо ту јединствену књигу, боље разумемо себе. Тада можемо разумети и тужну историју човечанства. Увиђамо зашто „нације и владе нису ништа научиле из историје нити су примениле било коју поуку коју су могле да извуку“, као што је давно написао један немачки филозоф.

Један мудар човек је једном рекао да „мудрост оправдавају сва њена дела“, то јест њени резултати (Лука 7:35). Један пример такве мудрости налази се у Исаији 2:22: „Престаните да се уздате у човека.“ Тај савет нас може заштитити од лажних нада и нереалних очекивања. Кенет, који живи у једном северноамеричком граду у ком има много насиља, каже: „Политичари сви до једног обећавају да ће променити ствари набоље, али то не могу. Њихови неуспеси нас редовно подсећају да је оно што Библија каже мудро и истинито.“

Данијел, ког смо цитирали раније, пише: „Сваког дана се све више уверавам да људи не могу успешно владати [...] Банковни рачун или пензионо осигурање нису гаранција за сигурну будућност. Видео сам да су људи који су се уздали у то доживели велика разочарања.“

Библија не само што нам помаже да избегнемо нереална очекивања већ нам пружа и наду, као што ћемо видети у наредним чланцима.