„Опраштајте једни другима, чак и ако имате оправдане притужбе“ (КОЛОШАНИМА 3:13).

Сви ми правимо грешке. Може се десити да увредимо друге или да они увреде нас. Зато треба да опраштамо једни другима. Када опростимо некоме ко нас је повредио, више нисмо љути на њега. Не враћамо „зло за зло“ нити га стално подсећамо на то шта нам је учинио (Римљанима 12:17). Али шта треба да радимо ако нас је неко толико повредио да стално размишљамо о ономе што се десило? Онда треба да насамо и са пуно поштовања разговарамо с том особом. Наш циљ треба да буде да се помиримо, а не да докажемо да смо ми у праву (Римљанима 12:18).

„Будите понизни и сматрајте друге већима од себе“ (ФИЛИПЉАНИМА 2:3).

Другима ће бити пријатно у нашем друштву ако смо понизни и учтиви. Они знају да смо добри и обзирни и да их никада не бисмо намерно повредили. Али ако сматрамо да смо бољи од других и ако увек инсистирамо да буде по нашем,  онда ћемо стварати напету атмосферу. Људи ће нас избегавати и нећемо имати баш много пријатеља.

„Бог није пристрастан, него у сваком народу прихвата све који га се боје и чине оно што је праведно“ (ДЕЛА АПОСТОЛСКА 10:34, 35).

Наш Створитељ не сматра да су неки људи бољи од других због своје националности, језика којим говоре, друштвеног статуса или боје коже. Он је „од једног човека створио [...] све народе“ (Дела апостолска 17:26). Зато би се могло рећи да су сви људи браћа и сестре. Када смо добри према свима и када их поштујемо, тада ће се они осећати пријатно, ми ћемо бити срећнији и што је најважније, обрадоваћемо свог Створитеља.

„Обуците се у [...] благост“ (КОЛОШАНИМА 3:12).

Када смо благе нарави, другима је лепо с нама. Осећају слободу да нам се обрате па чак и да нас исправе кад погрешимо зато што знају да се нећемо наљутити. С друге стране, ако је неко љут на нас, својом благошћу га можемо смирити. У Пословицама 15:1 стоји: „Благ одговор утишава гнев, а оштра реч изазива бес.“

„Више усрећује давање него примање“ (ДЕЛА АПОСТОЛСКА 20:35).

У данашње време, многи су похлепни и мисле само на себе. Али само великодушна особа може бити истински срећна (Лука 6:38). Великодушне особе су срећне јер више воле људе него ствари. Веома су захвалне када неко учини нешто лепо за њих (Колошанима 3:15). У чијем друштву бисте радије били – у друштву шкртих и незахвалних или оних који су великодушни и захвални? Суштина је у томе да се према другима опходимо онако како бисмо желели да се они опходе према нама (Матеј 7:12).