Осећај за правду нам каже да није праведно кад добри људи пате. То нас боли и чини нам се да не вреди бити добар.

Неки верују да се увек изнова рађамо и умиремо. Они који су чинили добро родиће се у бољим животним околностима, а они који су чинили зло мучиће се у следећем животу. Према том веровању, чак ће и добра особа имати тежак живот ако је урадила нешто лоше у „прошлом животу“. Али...

• Чему таква патња служи ако се особа која је наводно већ живела не сећа шта је згрешила?

• Зашто да се уопште трудимо да пазимо на здравље или безбедност кад је ионако све одређено судбином?

  ВИШЕ О ОВОМЕ

  сазнајте у кратком филму Зашто Бог допушта патњу? на сајту jw.org.

Бог не кажњава људе патњом.

Многе ствари су често сплет несрећних околности – неко се просто нађе у погрешно време на погрешном месту.

„Трку не добијају они који су брзи, ни битку они који су моћни, ни хлеб они који су мудри, ни богатство они који су разборити, нити су у милости они који имају знање; јер време невоље и непредвиђени догађаји сналазе свакога од њих.“ (ПРОПОВЕДНИК 9:11)

Људи често пате јер су по природи грешни.

Премда се речи „грех“ и „грешност“ често користе да би се указало на неки лош поступак, у Библији се оне користе и да би се описало стање у ком се налазе сви несавршени људи, и добри и лоши.

„Грешан сам рођен, у греху ме је зачела мајка моја.“ (ПСАЛАМ 51:5)

Људи трпе разорне последице греха.

Грех није само створио јаз између људи и Створитеља већ је довео до несклада, како у самом човеку тако и у његовом односу према другим људима и природи. Зато сви толико патимо – и сваки човек појединачно и човечанство у целини.

„Кад желим да чиним добро, у мени је зло.“ (РИМЉАНИМА 7:21)

„Све стварство заједно уздише и [...] у боловима [је] све до сада.“ (РИМЉАНИМА 8:22)