ВЕЋИНА људи ужива у јелу. Међутим, за неке је одређена храна прави „непријатељ“. Попут Емили, они имају проблем са алергијом на храну. Тежак облик алергијске реакције који је Емили имала зове се анафилакса. То је веома опасно стање. На срећу, већина алергија на храну не изазива тако озбиљне реакције.

У последњих неколико година, све је више људи који имају алергију или интолеранцију на храну. Па ипак, нека истраживања наводе да је од свих који мисле да су алергични на храну само мали број оних којима је то званично дијагностиковано.

„Алергија на храну нема општеприхваћену дефиницију“, стоји у једном извештају групе научника на челу са др Џенифер Шнајдер Чејфен, објављеном у једном медицинском часопису (The Journal of the American Medical Association). Међутим, многи стручњаци верују да алергијске реакције првенствено покреће имунолошки систем.

Алергијска реакција на одређену храну најчешће је одговор организма на неки протеин у тој храни. Када тај протеин доспе у организам, имунолошки систем га грешком препознаје као штетног и зато производи једну врсту антитела познату као имуноглобулин Е (IgE), која напада уљеза. Када се алерген поново унесе у организам, та антитела покрећу ослобађање хемијских једињења, укључујући и хистамин.

У нормалним условима, хистамин има важну улогу у имунолошком систему. Али из непознатих разлога, присуство IgE антитела и ослобађање хистамина изазивају алергијску реакцију код оних који су преосетљиви на одређене протеине.

То објашњава зашто код неких људи нема видљиве реакције када први пут једу неку храну, а следећи пут када то једу дође до алергијске реакције.

Интолеранција на храну, као и алергија, може бити одбрамбена реакција организма на одређену намирницу. Али за разлику од алергије (коју директно покреће имунолошки систем), интолеранција је реакција система органа за варење, тако да антитела немају улогу у томе. У суштини, особа можда не може да свари неку намирницу јер јој недостају  одређени ензими у организму или су хемијска једињења у тој намирници тешка за варење. На пример, интолеранција на лактозу се јавља када црева не стварају потребне ензиме који имају улогу да разложе шећере из млечних производа.

Будући да се не стварају антитела, интолеранција на храну може да се испољи први пут када се намирница унесе у тело. Количина може бити одлучујући фактор, па тако организам може да поднесе малу количину одређене намирнице, док се проблем јавља када се унесу веће количине. То се разликује од тежих облика алергија код којих и веома мала количина може озбиљно угрозити живот.

Ако сте алергични на неку храну, можда имате неке од наредних симптома: свраб, осип, отицање грла, предела око очију или језика, мучнина, повраћање, дијареја, а у најгорем случају пад крвног притиска, вртоглавица, несвестица, па чак и престанак рада срца. Анафилактичка реакција се може брзо погоршати и имати смртоносне последице.

Практично свака намирница може изазвати алергијску реакцију. Међутим, најтеже алергијске реакције обично изазива свега неколико намирница: млеко, јаја, риба, љускари, кикирики, соја, орашасти плодови и пшеница. Алергија се може развити без обзира на старосно доба особе. Истраживања показују да генетика игра важну улогу и да је велика вероватноћа да ће дете бити алергично уколико један или оба родитеља имају алергију. Ипак, често се дешава да алергија престане кад особа одрасте.

Симптоми интолеранције на храну су углавном мање опасни од оних који се јављају код јаких алергијских реакција. То могу бити: стомачни болови, надимање, гасови, грчеви, главобоља, осип на кожи, умор и општа слабост. Постоји интолеранција на различите врсте намирница, међу којима су најчешће млечни производи, пшеница, глутен, алкохол и квасац.

Ако мислите да сте алергични или интолерантни на храну, мудро је да одете на преглед код специјалисте. Уколико сами себи поставите дијагнозу и одлучите да на своју руку избаците одређене намирнице из исхране, то може бити штетно, јер тиме можете несвесно лишити своје тело неопходних хранљивих материја.

Не постоји општеприхваћен начин лечења за тешке облике алергија на храну изузев потпуног избегавања намирница које је проузрокују. * С друге стране, ако патите од блаже алергије или интолеранције на храну, може вам бити од помоћи да те намирнице једете ређе и у мањим количинама. Међутим, у неким случајевима се одређена храна мора избегавати у потпуности или бар на неко време, зависно од степена интолеранције.

Ако сте алергични или интолерантни на неку храну, може вас утешити сазнање да су многи који имају исти проблем успели да се томе прилагоде, тако да и даље уживају у огромној разноликости здраве и укусне хране.