МНОГИ сисари који живе у хладним водама од хладноће се штите дебелим слојем сала. Међутим, морска видра има згодније решење — непромочиво крзно.

Размислите о следећем: Крзно код морске видре је гушће него код било ког другог сисара — може имати и 155 000 длака по квадратном центиметру. Захваљујући томе, ваздух се задржава у видрином крзну и под водом. Он служи као изолатор који спречава да хладна вода накваси кожу и смањи видрину телесну температуру.

Научници увиђају да би било врло корисно имати такав материјал. Они покушавају да направе вештачка крзна са сличним карактеристикама, мењајући дужину и густину длаке. Закључили су да „што су длаке гушће и дуже, то површина на којој се оне налазе остаје сувља“.

Научници се надају да ће захваљујући овим сазнањима направити искорак у дизајнирању и производњи водоотпорних материјала. Не можемо а да се не запитамо да ли ће као резултат тога рониоци у хладним водама носити крзнена ронилачка одела.

До каквог сте закључка дошли? Да ли је водоотпорно крзно морске видре настало еволуцијом или је дело Створитеља?