У свемиру влада ред. „Галаксије нису насумично разбацане по свемиру већ су распоређене по тачно утврђеном обрасцу“, писало је у часопису Astronomy. Како је то могуће? Научници мисле да тајна лежи у невидљивој материји коју су назвали тамна материја. Они сматрају да је та тамна материја „нека врста силе која [...] галаксије, јата и суперјата галаксија [...] држи на окупу“.

Како у свемиру влада такав ред? Да ли је могуће да је то резултат неког случајног процеса? Запазите шта је рекао Алан Сандејџ, који је сматран „једним од највећих и најутицајнијих астронома двадесетог века“ и који је веровао у Бога.

 Једном приликом је рекао: „Сматрам прилично невероватним да је такав ред настао из хаоса. Неко сигурно стоји иза таквог реда.“

Прецизни закони у свемиру подржавају живот. Узмимо за пример оно што научници називају „слабом интеракцијом“. Захваљујући тој сили, сагоревање на површини сунца одвија се уједначеном брзином. Ако би та сила била слабија, сунце се никада не би формирало. А уколико би била јача, сунце би још одавно нестало.

Ово је само један од многих закона који прецизно функционишу и од којих зависи целокупан живот. Аутор научнопопуларних текстова Анил Анантасвоми рекао је да ако би само један од ових закона био другачији, „звезде, планете и галаксије никада се не би ни формирале. Живот једноставно не би био могућ“.

У свемиру постоји идеалан дом за људе. Земља има одговарајућу атмосферу, довољну количину воде и месец савршене величине који стабилизује путању земље. У часопису Национална географија је писало да природна средина и живи свет на земљи чине нашу планету јединим погодним местом за живот људи. *

Према речима једног писца, наш Сунчев систем је „усред недођије“ у нашој галаксији. Али баш због тога је живот на земљи могућ. Ако бисмо били ближе другим звездама – било онима у средишту наше галаксије или онима у спиралним рукавцима – радијација би угрожавала наш живот. Али ми се налазимо у делу галаксије који је погодан за живот.

Физичар Пол Дејвис је на основу својих научних сазнања о свемиру и законима који у њему владају рекао следеће: „Не могу веровати да је наше постојање у свемиру само игра судбине, узгредан догађај у великој космичкој драми [...] Ми смо заиста ту с неком сврхом.“ Овај физичар није заступао мишљење да је Бог створио свемир и људе, али шта бисте ви рекли? Чињеница је да свемир и наша планета подржавају живот. Да ли је можда тако зато што су настали плански и са одређеном сврхом?