Роузи каже: „Често бих се због нечега толико забринула да би ми кроз главу пролазили најстрашнији могући сценарији.“ Који библијски стихови су јој помогли? Један од њих је Матеј 6:34, који гласи: „Не брините се, дакле, за сутрашњи дан, јер ће сутрашњи дан имати своје бриге. Доста је сваком дану свога зла.“ Роузи сада каже да су јој те Исусове речи помогле да престане да се бави тиме шта би могло да се деси. „Већ сам имала довољно брига. Стварно није имало смисла да бринем о ономе што се још није десило, а можда никада и неће.“

И Јасмин је била обузета бригама. „Понекад сам данима плакала и нисам могла да спавам. Негативне мисли су ме раздирале.“ Стих који је њој помогао јесте 1. Петрова 5:7, где стоји: „Све своје бриге баците на [Бога], јер се он брине за вас.“ Јасмин каже: „Упорно сам се молила Јехови и он ме је услишио. Осећала сам се као да ме је неко ослободио огромног терета. Црне мисли ми се и даље периодично јављају, али сада знам како да се борим с њима.“

Девојка по имену Изабела каже: „Понекад ми се чини да је одуговлачење наследно јер је и мој тата склон томе. Кад имам нешто важно да урадим, уместо да одмах кренем с тим, ја се радије опустим уз ТВ. То је ужасна навика — после се нервирам јер немам времена да урадим све онако како треба.“ Помогло јој је начело из 2. Тимотеју 2:15, где стоји: „Дај све од себе да стекнеш Божје признање, да будеш радник који нема чега да се стиди.“ Изабела каже: „Нисам хтела да ме се због те лоше склоности Јехова стиди.“ То ју је мотивисало да се поправи.

Келси, која је имала исту склоност, каже: „Кад бих нешто морала да завршим у одређеном року, одлагала бих то до задњег момента. Плакала бих, лоше бих спавала, бринула се. Баш сам себи загорчавала живот.“ Њој је много значио стих из Пословица 13:16, у ком стоји да „паметан човек поступа у складу са знањем, а безумник шири лудост“. Размишљајући о томе, схватила је шта треба да промени. „Много ми значи када планирам унапред. Сада на столу држим планер и у њега пишем кад ћу шта да урадим. Тако ми не остане све за последњи час“, каже Келси.

„Мој муж ме је оставио с четворо мале деце“, каже Керстен. Који библијски стих јој је помогао? То су биле Пословице 17:17, где пише: „Прави пријатељ воли у свако доба, и у невољи брат постаје.“ Керстен је гледала да се зближи са онима који воле Бога као и она. „Пријатељи су ми били права подршка! Често бих испред врата нашла намирнице или цвеће. Три пута су организовали праву радну акцију да би деци и мени помогли да се преселимо. Помогли су ми и да нађем посао. Моји пријатељи су увек уз мене.“

Делфина, коју смо раније поменули, такође је била усамљена. Након свега што је доживела, она каже: „Чинило ми се као да са стране посматрам свет. Била сам веома усамљена.“ Стих који ју је дирнуо био је Псалам 68:6. У њему стоји: „Онима који су сами, Бог даје дом за становање.“ Она каже: „Знала сам да се ту не ради само о дословном дому. Схватила сам да нам он пружа дом у духовном смислу, праву сигурност и осећај припадности који нам дају пријатељства с другима који га воле. Али знала сам да се с другима не могу зближити ако се прво не зближим с Јеховом Богом. Осетила сам колико је тачно оно што пише у Псалму 37:4: ’Пронађи у Јехови највећу срећу своју, и даће ти што ти срце жели.‘“

Она још каже: „Увидела сам да се морам још више приближити Јехови. Он је најбољи пријатељ. Размишљала сам и како да се зближим са онима који воле Јехову. Направила сам списак тога шта бисмо могли радити заједно. Научила сам да се концентришем на добре стране других и да се према њима опходим као да само то и видим.“

Наравно, и људи који воле Бога су несавршени. И они се боре са својим манама и имају своје проблеме и муке, баш као и сви остали. Али њихов живот је бољи зато што се држе библијског савета да помажу другима. Такви пријатељи су право благо. Али да ли библијска начела помажу и када су у питању проблеми који се засад не могу решити, као што су хронична болест или смрт вољене особе? О томе ће бити речи у наставку.